Ilustracija (Foto: Pixabay)

Iz Instituta u najnovijem izvještaju prognozirali su da će crnogorska ekonomija u narednoj godini ojačati pet odsto.

U WIIW-u smatraju da će ekonomski pad, koji je koronavirus izazvao u 23 zemlje istočne i srednje Evrope, biti gori nego 2009. godine, nakon globalne finansijske krize.

"Očekuje se da će se prosječni ponderisani realni bruto domaći proizvod (BDP) u regionu u ovoj godini smanjiti 6,1 odsto u odnosu na 5,6 odsto u 2009. godini, što je najgora godina za istočnu Evropu od ranih 1990-tih", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu WIIW.

Početni oporavak regiona će biti znatno slabiji, 2,8 odsto u narednoj godini, u odnosu na 4,4 odsto u 2010. godini.

Prema WIIW-ovim prognozama, najveći pad BDP-a u regionu zabilježiće Hrvatska 11 odsto. Slijede Slovenija i Slovačka sa padom od oko devet odsto i Crna Gora osam odsto, zbog snažnog oslanjanja tih zemalja na spoljnu trgovinu i turizam.

Ekonomija Sjeverne Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine (BiH) će oslabiti po pet odsto, a Srbije četiri odsto.

WIIW prognozira da će se BDP u Turskoj smanjiti šest odsto, a u Rusiji sedam odsto.

"Najmanje ozbiljne kontrakcije u ovoj godini imaće ekonomije koje se manje oslanjaju na spoljnu trgovinu i turizam, kao što su Kosovo gdje se prognozira pad od 4,4 odsto i Moldavija tri odsto. Zemlje koje su bile u mogućnosti da brže popuštaju mjere, poput Češke, takođe će imati bolje rezultate nego što se moglo očekivati", rekli su iz WIIW-a.

Institut je, među rizicima, posebno izdvojio oslanjanje Ukrajine, Moldavije i mnogih zemalja Zapadnog Balkana na velike prilive kapitala, što bi moglo da izazove značajne stresove u tim zemljama.

"Očekujemo da će se doznake i direktna strana ulaganja ove godine snažno smanjiti. Uloga međunarodnih institucija poput Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) biće od presudne pomoći u upravljanju padom", smatraju u WIIW.

U Institutu smatraju da će neke zemlje moći u velikoj mjeri da olabave fiskalnu politiku kako bi ublažile pad, ali da većina istočnoevropskih ekonomija ima prilično ograničene mogućnosti spoljnog finansiranja, pa će biti primorane da se oslanjaju na manje oskudne domaće resurse.

"Ovo je kriza bez presedana u periodu posle tranzicije, i mnogo negativniji scenario od trenutno projektovanog je sasvim moguć. To bi uključivalo novu pojavu virusa, čekanje vakcine duže nego što se očekivalo i pogrešne političke poteze u tri velike globalne ekonomije, Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), Kini i Evropskoj uniji (EU)", zaključili su iz Instituta.