Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.

Za ljude rođene na ovaj dan vjeruje se da na svojim nejakim plećima nose sijenku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Slavi se dvaput u toku godine, 18. januara i 27.septembra.

Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima održavaju se vašari,

Narodni običaji i vjerovanja

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se vjeruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji tjeraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.

U našem narodu se vjeruje da na Krstovdan - 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.

Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snijegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. - Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. - Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu. - Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu. - Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

- Septembarska kiša - zlato njivama, otrov vinogradima. - Što "ne skuva" avgust, "skuvaće" septembar.

- Kakav septembar, takav i mart. - Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snjegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice. Običaj je da se na Krstovdan bere i posvećuje bosiljak. Slavi se kao krsna slava.