Foto: mina

Izvršna direktorica Fonda za inovacije, Bojana Femić Radosavović, kazala je da su rezultati poziva, otvorenog u junu, impresivni i uvjeravaju da inovaciona i naučna zajednica imaju potencijal i da treba nastaviti sa ulaganjem u sektor inovacija.

„Na poziv se prijavilo 36 konzorcijuma, a ukupna vrijednost prijavljenih projekata je iznosila blizu pet miliona EUR. Od Fonda su traženi grantovi ukupne vrijednosti 3,1 milion EUR, a budžet koji imamo na raspolaganju, a koji uključuje i troškove međunarodne ekspertske evaluacije projekata, iznosi svega 670 hiljada EUR“, rekla je Femić Radosavović.

Nakon dva kruga evaluacije koju su sproveli nezavisni međunarodni eksperti, pozitivno je ocijenjeno 13 projekata, ali su ovog puta novca imali za finansiranje njih sedam.

Odobreni su grantovi za projekte Flourish-Next level, Green window, Bumbar, EnergOliveMNE, Game-driven HR Tech, MnEmories i Orderize, u ukupnom iznosu od 628,7 hiljada EUR.

Femić Radosavović je kazala da je poziv bio namijenjen mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP) koja podstiču da sarađuju sa naučnoistraživačkim ustanovama ili drugim MMSP na razvoju svojih inovativnih ideja u cilju stvaranja novih ili poboljšanih tržišno orijentisanih proizvoda, usluga, tehnologija i procesa.

„U okviru ovog programa, Fond dodjeljuje grantove u maksimalnom iznosu od 100 hiljada EUR po odobrenom projektu, koji može pokriti do 80 odsto ukupnih troškova za mikro i mala preduzeća. Preostali iznos sredstava, podnosilac prijave dužan je da obezbijedi iz sopstvenih izvora“, navela je Femić Radosavović.

Programima Fonda podržavaju se u velikoj mjeri projekti iz oblasti koje su Strategijom pametne specijalizacije definisane kao prioritetne za razvoj konkurentske prednosti Crne Gore, odnosno oblasti energije i održive životne sredine, održive poljoprivrede i lanca vrijednosti hrane, održivog i zdravstvenog turizma i informaciono - komunikacionih tehnologija.

„Sa velikim zadovoljstvom smo konstatovali da smo među prijavljenim projektima imali zastupljene sve oblasti pametne specijalizacije“, kazala je Femić Radosavović.

Gotovo dvije trećine MMSP je odlučilo da konzorcijum formira sa naučno istraživačkim institucijama (NIU), i pored mogućnosti da kao partnera izaberu drugo MMSP, što, kako je rekla, pokazuje da saradnja koja je stidljivo počela uz inovacione vaučere, ipak može da postane jaka.

„Tokom ove godine smo pažljivo osluškivali potrebe zajednice i na osnovu toga napravili program rada za sljedeću godinu koji je podržao Savjet za inovacije i pametnu specijalizaciju, i koji ćemo predložiti i Vladi kao našem osnivaču. U planu rada za narednu godinu se nalazi čak osam različitih programa kojima pružamo podršku inovativnim preduzećima na putu od ideje do same komercijalizacije inovacija“, najavila je Femić Radosavović.

Sredstva za finansiranje programa Fond može obezbijediti iz tri različita izvora, a to može biti nacionalni budžet, pri čemu je Vlada usvojila predlog budžeta u iznosu od dva miliona EUR za programe podrške Fonda, što je najveći iznos za finasiranje inovacija koji je država imala do sada.

„Sa druge strane, Fond može koristiti i različite međunarodne izvore finansiranja. Kako smo jako mlada institucija, još nijesmo akreditovani za samostalno sprovođenje IPA programa, ali smo itekako prepoznati kao potencijalno dobar partner za budućnost. Do sada smo već uspostavili intenzivnu međunarodnu saradnju sa inovacionim agencijama iz regiona, Evropskom asocijacijom inovacionih agencija (TAFTIE) kao i Evropskim institutom za inovacije i tehnologiju (EIT) u cilju transfera znanja i implementacije najboljih praksi iz regiona i EU“, navela je Femić Radosavović.

Jako važan izvor finansiranja inovacija u Crnoj Gori je i program ekonomskog državljanstva kroz investicije. Naime, od 1. januara svaki aplikant za ekonomsko državljanstvo ima obavezu da, između ostalog, položi 100 hiljada EUR na račun Fonda za inovacije za razvoj inovacionog ekosistema.

Ministarka nauke i tehnološkog razvoja, Biljana Šćepanović, kazala je da joj je zadovoljstvo što se dodjelom takvih značajnih suma novca kolaborativnih grantova inovacionoj zajednici završava ova godina i proglašava uspješnom.

„Kolaborativni grantovi koji treba da dovedu do nastanka novih usluga, proizvoda i tehnologija sa novim tržišnim uticajem i potencijalom već su testirani kroz dva ciklusa koje je sprovelo Ministarstvo, pa je u ovom trećem ciklusu koji vodi Fond za inovacije maksimalno iskorišteno prethodno iskustvo za što bolje performanse ove programske linije“, rekla je Šćepanović.

Prema njenim riječima, kolaborativni grantovi su u fokusu, jer je sinergija koja se tu uspostavlja jedan od ključnih pokretača inovacija i podsticaj preduzećima da aktivno sarađuju sa naučno-istraživačkim ustanovama i drugim preduzećima.

„U tom svjetlu nas je obradovalo interesovanje inovacione zajednice, jer to pokazuje da je ona već dosta zrela i odlučna da se međusobno povezuje, prepoznajući prostor za obostrani razvoj i za jačanje konkurentnosti MMSP“, navela je Šćepanović.

Ona je rekla da se dodjelom grantova kruniše samo jedan segment saradnje između Fonda i Ministarstva.

„Naredne godine i ostale linije za nacionalnu podršku inovacijama ćemo prenijeti u nadležnost Fonda. U prilog našim očekivanjima i vjeri u budući uspjeh ide i činjenica da je programom budžeta za narednu godinu za programe Fonda planirano dva miliona EUR“, najavila je Šćepanović.

Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja se, kako je rekla, obavezuje na nastavak posvećenosti i podršci u narednoj godini kako bi zajednički obezbijedili uslove za razvoj i saradnju i jačanje konkturentnosti kako imaju subjekti inovacija u evropskim, razvijenim zemljama.

Projekat Florish-Next level dobio je grant od 90 hiljada EUR, a ukupan budžet projekta je 112,5 hilajda EUR. Glavni podnosilac prijave je podgoričko preduzeće DigitalBee, a glavni kopodnosilac Filozofski fakultet.

Izvršna direktorica firme DigitalBee, Jasna Pejović, kazala je da je Florish razvio aplikaciju koja razvija emocionalnu inteligenciju i koja omogućava da se postojeći načini koji nijesu dovoljno efikasni, zamijene digitalnim trenerom.

Riječ je o mobilnom, personalizovanom treneru koji pomaže u poboljšanju emocionalne inteligencije sa ciljem da omogući kompanijama da unaprijede soft vještine zaposlenih na jednostavan način i sa trajnim rezultatima.

Projekat Green window dobio je grant od 100 hiljada EUR, dok je ukupan budžet 965,5 hiljada EUR. Glavni podnosilac je nikšićko preduzeće VHM Solutions, a glavni kopodnosilac Arhitektonski fakultet.

Jelena Vešović je, predstavila projekat, kazavši da je u pitanju jedan koncept društvenog prozora koji je energetski efikasan i reprezentativniji od tradicionalnih.

„Vodili smo računa o održivom razvoju i energetskoj efikasnosti. Objedili smo naše znanje i iskustvo i radili na razvoju boljeg prozivoda za klijenta kroz više stavki i očuvanje životne sredine“, dodala je Vešović.

Projekat Bumbar dobio je grant od 90,7 hiljada EUR, a ukupan budžet projekta je 113,61 hiljada EUR. Glavni podnosilac je cetinjsko preduzeće Fleka, a glavni kopodosilac prijave je Fakultet za informacione sisteme i tehnologiije.

Radi se o kreiranju SaaS rješenja, zasnovanih na mašinskom učenju i prikupljanju podataka, koji će omogućiti finansjskim institucijama i drugim preduzećima da značajno unaprijede personalizovane usluge bankarstva i plaćanja svojim klijentima.

Miloš Milošević, koji je predstavio projekat, kazao je da aplikacijom mogu da vide na šta klijeti troše novac, imaju demografsku strukturu šta oni koriste i rade klasifikaciju proizvoda koje oni kupuju.

„Ovakvi segmenti mogu da se integrišu unutar bankarskih sistema. To će pomoći korisnicima da dobiju informacije i sugestije i analize kako da bolje upravljaju svojim novcem“, rekao je Milošević.

Projekat EnergOliveMNE dobio je grant od 100 hiljada EUR, a ukupan budžet projekta je 132,48 hiljada EUR. Glavni podnosilac je Barska uljara Bar, a kopodnosilac Biotehnički fakultet.

Marija Makoč kazala je da je riječ o proizvodnji peleta koji se dobija od otpada iz maslinarstva i uljarstva, odnosno od ostataka od rezidbe i proizvodnje maslinovog ulja.

„Rješavamo problem od kojeg pate svi naši maslinari i uljari gdje će sa tom silnom količinom otpada, ali i sna bdijevanje peletom, čija je cijena u posljednje vrijeme povećana 130 odsto i ponuda je nestabilna“, navela je Makoč.

Projekat Game-driven HR Tech (GHR) dobio je grant od 86 hiljada EUR, a ukupan budžet projekta je 118,83 hiljade EUR. Glavni podnosilac projekta je hercegnovska firma Alicorn, a kopodnosilac Ekonomski fakultet.

Riječ je o kreiranju inovativne platforme za brzi razvoj zasnovan na obrazovnim video igricama koje povećavaju angažovanje učesnika i usvajanje znanja, a u cilju upotrebe za formalno i neformalno obrazovanje i stručno osposobljavnaje.

Sanja Gardašević kazala je da će platforma za razvoj edukativnih igara, pod nazivom Zuno, podstaći fokus učenika, takmičarski duh jer dobijaju bodove, a primjenjivost je moguća u raznim oblastima znanja.

„Imamo mogućnost prilagođavanja za svakog klijenta, kao i pogodnost za velike sisteme“, dodala je Gardašević.

Projekat MnEmories dobio je grant od 99,2 hiljade EUR, a ukupan budžet je 205,01 hiljada EUR. Glavni podnosilac je podgorička firma Digital Control, a glavni kopodnosilac Montenegro Memories iz Kolašina.

Boban Šćepanović kazao je da projekat ima za cilj uštedu resursa i omogućava kastomizaciju jednodnevnih turističkih izleta.

“Radi se o digitalnom rješenju koje omogućava direktniju interakciju između turista i turističkih proizvoda. Time želimo da podstakemo vanpasionsku potrošnju”, dodao je Šćepanović.

Projekat Orderize dobio je grant od 62,86 hiljada EUR, a ukupan budžet projekta je 79,46 hiljada EUR. Glavni podnosilac je preduzeće Orderize iz Herceg Novog, a kopodnosilac hercegnovska kompanija Bencom.

Danilo Čorlija kazao je da je riječ o digitalnom alatu predviđenom za ugostiteljstvo i hotelijerstvo, sa ciljem da poboljša radne uslove za zaposlene u toj industriji i efektivizira poslovanje.

“Zašto ne pustiti goste da sami naruče skeniranjem QR koda, što idu direktno u restoranski softver. Ne mora se štampati meni, čime će se sačuvati neko drvo”, rekao je Čorlija.

Implementacija projekata počinje u januaru.