Ona je kazala da ekonomsko osnaživanje pomaže ženama da dođu do sigurnosti, pronađu posao ili radom u kući obezbijede sebi finansijska sredstva za život.

“Ekonomsko osnaživanje žena se sprovodi kroz različite programe, radionice i obuke, koje obezbeđuju prije svega ženama iz takozvanih rizičnih grupa da poboljšaju svoj položaj na tržištu rada ili pokrenu sopstveni mali biznis”, kazala je Petrović na konferenciji za novnare povodom predstavljanja rezultata projekta Edukativno i ekonomsko osnaživanje žena za pokretanje sopstvenog biznisa.

Ona je rekla da postoje brojne barijere sa kojima se suočavaju žene u Crnoj Gori na puta ka ekonomskoj nezavisnosti.

“Žene koje su ekonomski nezavisne suočene su sa neravnopravnošću u procesima donošenja odluka na tržištu rada i to je svakodnevica i na tome treba još puno raditi. Rodna diskriminacija na tržištu rada ispoljava se i dalje u velikom stepenu kroz stereotipnu ulogu žene u porodici i društvu, manju stopu zaposlenosti žena i veliku ekonomsku zavisnost", objasnila je Patrović, prenosi PR Centar.

Ona je dodala da su u društvu prisutne razlike prilikom zapošljavanja, kao i u visini zarade, ali i brojna kršenja radnih prava žena.

“Ovo je nešto što se teško dokazuje i ostaje u sferi takozvanih 'neprijatnih', pa čak i tabuiziranih tema o kojima se nerado ili rijetko govori zbog straha od posljedica, odnosno gubitka posla, smanjenja plata ili njihovog neisplaćivanja”, smatra Petrović.

Ona je saopštila i da se diskriminacija na osnovu pola ne prijavljuje, jer se uglavnom i ne prepoznaje, kako od samih žena, tako i od njihovih nadređenih.

“Zato je neophodno raditi na dekonstruisanju rodnih uloga, kako ne bi bilo situacija u kojima će se na žene koje traže posao gledati kao na nekog ko će uzimati bolovanje zbog brige o djeci”, kazala je Petrović.

Ona smatra da posebno treba raditi na osnaživanju i ohrabrivanju žena sa sela da se uključe u tržište rada i dodatno edukuju i informišu o pokretanju svojih mikro, malih ili srednjih biznisa.

„Žene jesu potencijal održivog ekonomskog razvoja svih naprednih ekonomija i time neizostavni faktor u poboljšanju ženskih ljudskih prava kao nedjeljive cjeline univerzalnih ljudskih prava”, poručila je Petrović.

Predstavnica Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Biljana Pejović, saopštila je da je ekonomsko osnaživanje žena i djevojaka važan preduslov rodne ravnopravnosti i da su aktivnosti koje su realizovane kroz projekat dale doprinos većem poštovanju ljudskih prava žena i podizanju svijesti opšte javnosti o važnosti rodne ravnopravnosti.

„Jedan od ciljeva projekta je da kroz promovisanje ideje unapređenja znanja iz oblasti preduzetništva, odnosno razvijanja posebnih vještina, osnaži žene, poveže ih sa poslodavcima i omogući im jedan vid podrške za aktivno traženje posla na tržištu rada“, rekla je Pejović.

Ona je dodala da je Vlada kroz finansiranje takvih projekata pokazala da prepoznaje važnost zajedničkog djelovanja vladinog i nevladinog sektora na realizaciji zacrtanih ciljeva iz strateških dokumenata kada je riječ o rodnoj ravnopravnosti.

„Kroz ovaj projekat žene su prošle obuke i stekle određene vještine i već imamo i rezlutate, a to je da su mnoge od korisnica projekta već dobile šansu za zaposlenje”, navela je Pejović.

Socijalna i stručna radnica u CŽL i asistentkinja na projektu, Vasilisa Danilović, ocijenila je da ekonomsko osnaživanje žena stvara preduslov za život bez nasilja.

„To je jedan od ključnih faktora prevencije i zaštite od nasilja nad ženama. Ekonomsko osnaživanje pomaže ženama da uspostave osjećaj sigurnosti, pronađu posao i obezbijede sebi finansijska sredstva za život kojima mogu da izađu iz začaranog kruga nasilja“, poručila je Danilović.

Ona je kazala i da je ekonomski nezavisna žena slobodna, odnosno da ima izbora.

„Kao takva, ona uvijek može da ode, da radi, da izdržava sebe i svoju djecu. Žena koja je finansijski nezavisna može da odlučuje o svom životu i da ga kreira na način koji njoj odgovara“, zaključila je Danilović.



Izvor: Mina business