Foto: Mina

“Glavni pokretači ekonomskog rasta su lična potrošnja domaćinstva, započinjanje novog investicionog ciklusa koji će biti stimulisan unapređenjem biznis ambijenta kroz regulatorne reforme i smanjenje sive ekonomije, nastavak povoljnih trendova u turizmu i sprovođenje strukturnih reformi”, kazao je Vuković na konferenciji za novinare povodom predstavljanja budžeta za narednu godinu.

Započinjanjem novog investicionog ciklusa, kako je objasnio, podržaće se prospekti ekonomskog rasta kroz realizaciju značajnih investicija, posebno u sektoru turizma, energetike, putne i komunalne infrastrukture i telekomunikacija i IT-a, uz nastavak izgradnje auto-puta.

Vuković je precizirao da su izvorni prihodi budžeta u narednoj godinu planirani u iznosu 2,88 milijardi EUR.

“I pored smanjenja poreskog opterećenja na zarade, ostvaruje se rast prihoda usljed rasta naplate poreza na dodatu vrijednost (PDV), na dohodak, na dobit, akciza, igara na sreću, kao i donacija”, naveo je Vuković.

Ukupni izdaci planirani su u iznosu od 4,03 milijarde EUR i 505 miliona su veći od ovogodišnjih.

“Najznačajnija izdvajanja odnose se na mandatornu potrošnju i infrastrukturne projekte”, rekao je Vuković.

Za potrebe prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osigruranja opredijeljeno je 777 miliona EUR, za sektor saobraćaja 242 miliona, za zdravstvo 474 miliona, a za obrazovanje i nauku 362 miliona.

Kapitalni budžet projektovan je na oko 280 miliona i u okviru njega biće finansiran 341 projekat.

“Novo zaduživanje se isključivo odnosi na servisiranje duga države i finansiranje kapitalnih izdataka”, rekao je Vuković.

On je, komentarišući Odluku o zaduženju, kazao da Crnoj Gori u narednoj godini dospijeva 820 miliona EUR glavnice, a da je kapitalni budžet na nivou 280 miliona.

“To je nešto što je definisano na 1,14 milijardi EUR, ali zbog rezerve koju smo uspjeli da napravimo u ovoj godini, smatramo da ćemo se za finansiranje obaveza iz prethodnog perioda zadužiti do 900 miliona”, rekao je Vuković.

Premijer Milojko Spajić je naveo da u Predlogu zakona o budžetu nema prihoda od koncesija Aerodroma.

„Njih nijesmo računali. To je pravi pristup stvarima“, smatra Spajić.

On je dodao i da nastoje da minimalno opterete budžet za projekat Velje brdo, kao i da se on nalazi u kapitalnom budžetu.

Spajić je u uvodnom izlaganju saopštio da 2021. godine niko maltene nije vjerovao da će prosječna plata biti hiljadu EUR, dok je danas jasno da je ostvaren veliki uspjeh.

On je naveo da je značajan koncept tekućeg deficita, što predstavlja onaj deficit kada se od svih prihoda oduzmu tekući rashodi, koji ne uključuju kapitalne investicije.

„Taj tekući balans je najbitnija stvar koju treba pratiti. Posljednje četiri godine imamo tekući suficit, a kada imate suficit državi ništa ne fali. To je zlatno pravilo javnih finansija“, objasnio je Spajić.

On je naveo da Crna Gora sada ispunjava Mastriške kriterijume zbog nove filozofije razmišljanja koja se desila decembra 2020. godine.

„Mi čekamo političku odluku da budemo članica eurozone, ostale uslove ispunjavamo. Zbog fiskalne discipline i svega što sprovodimo držimo liniju fiskalne odgovornosti i ekonomske budućnosti Crne Gore“, kazao je Spajić.

On je naveo da se ta linija zove tekući suficit.

„Bruto domaći proizvod (BDP) u januaru 2021. godine bio je četiri milijarde EUR, a naredne godine će se skoro pa duplirati. Realan rast bio 6,5 odsto u posljednje četiri godine“, rekao je Spajić.

On je naveo da ove godine budžet ima povećanje od 100 miliona EUR prihoda, iako su smanjili doprinose.

„Imaćemo tekući suficit i jedan dio kapitalnog budžeta se plaća iz prihoda“, dodao je Spajić.

On je naveo da je čak 250 miliona starih dugova vraćeno iz prihoda.

„Nije više saldo nula, nama to ne treba. Nama treba agresivni rast, bolja budućnost, veće plate i penzije, kao i veće kapitalne investicije“, smatra Spajić.

Spajić je rekao da nijesu zadovoljni cijenama u Crnoj Gori i da će raditi još jače na tome da ih smanje.

„Prvo smo ih zaustavili, a polako su počele da se vraćaju. Ovo je blagi pad, ali je pad. U septembru je bila deflacija, a u oktobru nula odsto inflacija“, dodao je Spajić.

(Mina)