Foto: ilustracija/pxb

Kako je saopšteno iz CDT, istraživanje je za urađeno od sedmog do 18. novembra, na uzorku od 1000 ispitanika.

"Gotovo polovina ispitanika, 48,3 odsto, ima negativno mišljenje o radu policije u borbi protiv govora mržnje, 31,4 odsto rad policije ocjenjuje kao efikasan, dok svaki peti nema formiran stav ili ne zna kako da ocijeni rad policije na ovom polju“, navodi se u saopštenju CDT-a.

Kako su pojasnili, taj segment istraživanja usmjeren je na percepcije građana o efikasnosti institucija poput policije, tužilaštva i sudova u suzbijanju govora mržnje.

Iz CDT-a su dodali da su ispitani i stavovi građana o kvalitetu postojećih zakona i kaznenih mjera za izazivanje mržnje, te potrebu za njihovom izmjenom i unapređenjem.

Kako su naveli iz CDT-a, na pitanje o efikasnosti tužilaštva u reagovanju na prijave govora mržnje, većina ispitanika ima kritičan stav.

„Oko trećine, 35,6 odsto, smatra da tužilaštvo ne reaguje dovoljno brzo i efikasno, dok 24,8 odsto izražava djelimičnu saglasnost. Samo 20,4 odsto smatra da tužilaštvo adekvatno reaguje na prijave, dok je 19,2 odsto ispitanika neodlučno ili bez stava“, kazali su iz CDT-a.

Oni su dodali da većina ispitanika, 42,6 odsto, izražava neutralan stav prema radu sudova u slučajevima koji se odnose na širenje govora mržnje, navodeći da su "ni zadovoljni ni nezadovoljni" radom sudova.

„Nezadovoljstvo iznosi 29,5 odsto, dok je zadovoljstvo prisutno kod 27,9 odsto ispitanika“, rekli su iz CDT-a.

Rezultati istraživanja, kako su naveli, pokazuju da većina ispitanika nije dovoljno upoznata sa zakonima koji regulišu sankcije za izazivanje vjerske i nacionalne mržnje.

„Naime, 41,7 odsto ispitanika izjavilo je da uopšte nije upoznato s ovim zakonima, dok 34,9 odsto tvrdi da su donekle upoznati. Samo 8,7 odsto ispitanika navodi da su u velikoj mjeri upoznati, dok je 14,7 odsto odgovorilo da ne zna ili nije dalo odgovor“, kaže se u saopštenju CDT-a.

Kako se dodaje, više od polovine ispitanika, 55,1 odsto, smatra da stroža kaznena politika može da smanji prisustvo vjerske i nacionalne mržnje smatra, dok 18,9 odsto smatra da strože kazne ne bi proizvele takav efekat.

U saopštenju se navodi da je istraživanje sprovedeno u okviru projekta ”Jačanje otpornosti Crne Gore: Borba protiv radikalizacije i dezinformacija”, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Holandije.