Foto: Mediabiro

„Mislim da je sve što vidimo u posljednjih deset godina u oblasti ekonomske i socijalne integracije, uglavnom povezano sa Berlinskim procesom. To je krovni koncept za brojne inicijative. Berlinski proces možda nema najbolji PR u svijetu biznisa, ali je dao podlogu za političku komunikaciju lidera svih zemalja Zapadnog Balkana, te je tako dao značajan doprinos daljoj integraciji“, rekao je Zenović na Konferenciji o ekonomiji koju Privredna komora (PKCG) organizuje u Budvi.

On je, razgovarajući jedan na jedan sa regionalnom direktoricom Istočnog odbora njemačke privrede, Anjom Quiring, o perspektivi evropske budućnosti Zapadnog Balkana, kazao da je Berlinski proces omogućio da zemlje uvježbaju sve procese na koje će naići u EU.

„Ako u ovom okviru nijesu pokazale spremnost za dijeljenje odgovornosti, saradnju i zajedničko suočavanje sa globalnim izazovima, neće to moći sprovesti ni u široj grupi od 27 država članica“, naveo je Zenović.

On je, kako je saopšteno iz PKCG, ocijenio da je evropska budućnost svih država Zapadnog Balkana jasna i sve one žele da žive zajedno i u miru.

Odgovarajući na pitanje o budućnosti Berlinskog procesa, Zenović je kazao da je plan da Crna Gora do 2028. godine pristupi EU, istakavši da ne može predvidjeti kako će se to odraziti na ovaj proces, koji je donio mnoge promjene u perspektivi Zapadnog Balkana, posebno u pogledu međusobne saradnje.

„Proces je bio transparentan, za razliku od mnogih drugih. U tom smislu, ova inicijativa ima prednost u odnosu na druge, jer je promijenila perspektivu i spustila dijalog s visokog političkog nivoa na svakodnevni život, što je u suštini i razlog zbog kojeg skoro 80 odsto građana Crne Gore podržava ideju o pristupanja EU“, kazao je Zenović.

Prema njegovim riječima, Zapadni Balkan je pronašao dobar način da se pripremi za članstvo u EU, naglasivši da sada postoji i Evropski plan rasta za ZB6.

„Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja i privremeno zatvorila tri. Planiramo privremeno zatvoriti još četiri do kraja godine, a mnoga pitanja pokrivena ovim poglavljima vezana su za reformske agende koje su dio Plana rasta“, objasnio je Zenović.

On je dodao da su mnoge ideje već prepoznate u okviru Berlinskog procesa, tako da su inicijative kompatibilne i idu u istom smjeru, a to je priprema zemalja Zapadnog Balkana za članstvo u EU.

Zenović se osvrnuo i na unapređenje najvažnijih oblasti u procesu EU integracija, istakavši vladavinu prava, koja, kako navodi, predstavlja samu osnovu, jer sve kreće i završava sa njom.

„Dakle, da bi dobili pristup sredstvima, bilo onim koja se daju kao bespovratna, ili u obliku određenih zajmova, vi dajete procjenu reformi na koje se obavezujete u datoj godini“, rekao je Zenović.

On se posebno osvrnuo i na ekonomski razvoj, koji bi trebalo da prati proces integracija.

„Ljudi koji žele da budu dio projekta EU to priželjkuju, zbog svega na čemu ta unija počiva. Pravila, principi i propisi bi trebalo da budu tu da bi biznis napredovao i da bi tržište bilo podstaknuto i motivisano da se razvija. Ukupni cilj je da se obezbijedi konvergencija ekonomija zemalja Zapadnog Balkana, kako bi mogle da dostignu prosjek ekonomija EU. U krajnjem, političko i zakonsko usklađenje neće imati smisla ako ne bude uticalo na svakodnevni život i ekonomiju“, zaključio je Zenović.


(Mina)