Američka svemirska agencija NASA objavila je planove vredne 28 milijardi dolara za povratak na Mesec do 2024. godine - a u tu misiju će biti uključena i prva astronautkinja.

Kao deo programa Artemis, cilj agencije je da pošalje muškarca i ženu da slete na Mesec, što će biti prvi povratak ljudske vrste na to mesto od 1972.

Ali ovaj rapored je uslovljen činjenicom da se još ne zna kada će Kongres odobriti 3,2 milijarde dolara za izgradnju sistema za sletanje.

Astronauti će putovati u letelici Orion, kapsuli koja liči na Apolo, a trebalo bi da bude zakačena za moćnu raketu SLS.

Neovajz: Kometa koja može da se vidi jednom u životu
Ima li života na Marsu: Nasa lansirala rover „Istrajnost“
Još ovaj test - poslednje probe pred turističke letove u svemir
„Suma od 28 milijardi dolara predstavlja troškove koje su u vezi sa našim aktivnostima i programom Artemis za sletanje na Mesec u sledeće četiri godine. Tu su novac za SLS, za Orion, sistem za sletanje ljudi i, naravno, svemirska odela", rekao je Džim Brajdenstajn, prvi čovek NASA.

„Ovaj plan zahteva da prethodno Senat odobri budžet od 3,2 milijarde dolara za izgradnju sistema za sletanja ljudi sledeće godine. To je od suštinske važnosti", dodao je on.


Predstavnički dom američkog Kongresa već je usvojio zakon kojim se obezbeđuje 600 miliona dolara za izgradnju letelice, ali NASA mora da dobije više novca za završetak tog projekta.

Brajdenstajn je u julu 2019. rekao za televiziju CNN da će prva žena na Mesecu 2024. biti osoba koja se „dokazala, već je letela i boravila na Međunarodnoj svemirskoj stanici".

Tom prilikom Brajdenstajn je dodao da će to biti neko ko je već deo svemirskih jedinica.

U trenutku davanja intervjua, NASA je imala 12 astronautkinja. U međuvremenu se priključilo još njih pet koje su diplomirale ranije ove godine.

Ostaje nejasno da li neka od njih može da ispuni kriterijume i da leti na prvoj misiji na Mesec 2024.


NASA
Upitan za raspored za izbori članova misije Artemis, šef NASA kazao je da se nada kako će oni biti odabrani dve godine ranije.

„Važno je da što pre počnemo da sastavljamo tim za ovu misiju", naveo je on.

Ponovnim slanjem austronautskog tima na mesec, Bela kuća želi učvrsti Ameriku kao lidera u svemirskoj trci.

NASA planira i da prikupi vredne naslage zaleđene vode sa lunarnog Južnog pola. Oni bi mogli da budu iskorišćeni za pravljene raketnog goriva na Mesecu - po nižoj ceni nego da se donosi sa Zemlje.

A to bi moglo da predstavlja osnovu za razvoj lunarne ekonomije.

Ali američki potpredsednik Majk Pens izrazio je zabrinutost zbog svemirskih ambicija Kine. U januaru 2019, azijska supersila postlaa je prva nacija koja je sprovela meko sletanje robota rovera na Mesec.

Ova država sada se sprema da za prvu misiju koja će na Zemlju doneti uzorke tla sa Meseca.

Kina razvija letelicu sledeće generacije kako bi njeni astronauti mogli da lete u duboki svemir. Iako kineski raspored ne predviđa završetak ovog projekta do 2024, jasno je da ova država napreduje ka ispunjenju cilja do kraja decenije.

Novi NASA dokumenti naglašavaju Fazu jedan američkog plana, koji podrazumeva plan Artemis 1 - test letove na Mesec bez posade - do jeseni 2021.

Kejti Luders, šefica odeljenja NASA za svemirske letove, rekla je da će program Artemis 1 trajati oko mesec dana kako bi bilo dovoljno vremena da se ispitaju svi najvažniji elementi sistema.

Ona je navela i da će probni let smanjiti rizik za misiju Artemis 2 koja podrazumeva let sa astronautima oko Meseca.

Novi test dodat je u program misije - podrazumeva demonstraciju operacija blizine leta.


Nedugo pošto se Orion odvoji od gornjeg dela SLS rakete - astronauti će ručno da upravljaju letelicom.

Na osnovu ovog testa, biće izvršene procene sposobnosti Oriona, njegovog hardvera i softvera.

Artemis 3 postaće prva misija koja će poslati astronaute na površinu Meseca posle 48 godina.

NASA je obezbedila oko 967 miliona dolara za nekoliko kompanija koje rade na dizajnu vozila za sletanje na površinu.

Kasnije tokom ove decenije, NASA planira da izgradi bazu na površini Meseca i da je nazove Kamp Artemis.