Foto: (Ilustracija)


On je kazao da prošla godina, sa aspekta radničkih prava, nije imala nikakve spektakularne promjene.

„Iskreno, njesmo ih ni očekivali s obzirom da se Zakon o radu, koji je trebalo da bude usvojen početkom godine, dugo vremena zadržao u Briselu pred Evropskom komisijom (EK)“, rekao je Keković agenciji Mina-business.

On je dodao da je minimalna zarada u Crnoj Gori najniža u Evropi i u regionu, iako je polovinom godine povećana sa 193 EUR na 222 EUR.

„Ali to nije krajnji cilj, jer je cilj USSSCG bio da ta minimalna zarada izađe najmanje na 50 odsto prosječne zarade, što jeste neki standard u regionu. U odnosu na okruženje i dalje kaskamo“, tvrdi Keković.

On smatra da je i prosječna zarada u Crnoj Gori i dalje nedostojna da pokrije obaveze jedne četvoročlane porodice.

„Znamo i da je potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu, nakon što su je revidirali bez naše saglasnosti i isključili imputiranu rentu za stanovanje, sa oko 800 EUR pala na 600 EUR“, precizirao je Keković.

Prema njegovim riječima, sve je veći trend migracije stanovništva iz Crne Gore prema zemljama regiona i EU i to sada, kako je ocijenio, postaje jedan zabrinjavajući trend.

Keković je saopštio da je prošlu godinu karakterisao i izuzetno nizak nivo socijalnog dijaloga.

„Na nacionalnom nivou se taj socijalni dijalog prethodnih godina realizovao u jednom dobrom pravcu i mogu da kažem da u odnosu na region tu prednjačimo i jesmo za primjer. Ali kada govorimo o bipartitnom socijalnom dijalogu, koji podrazumijeva dijalog na nivou djelatnosti i kod poslodavca, on je na izuzetno niskom nivou, a tu su prije svega djelatnosti trgovine i bankarstva“, poručio je Keković.

Prošlu godinu su, prema riječima Kekovića, pratili i nedostojanstveni uslovi rada.

„Dostojanstveni rad podrazumijeva adekvatnu zaradu, zaštitu i zdravlje na radu i da se poštuju osnovna fundamentalna prava iz radnog odnosa, kao što je 40-satno radno vrijeme. Tu je i pravo na sedmični i praznični odmor i na plaćeni prekovremeni rad“, kazao je Keković.

Na pitanje da li će USSCG tokom praznika kontrolisati poštovanje prava zaposlenih da iskoriste zakonsko pravo na neradne dane, Keković je odgovorio da Unija do 2009. godine vodi tu kampanju.

On je rekao da se, nažalost, po pitanju prava na slobodan dan u dane praznika, došlo u jedan ćorsokak, jer nadležne institucije ne poštuju svoje obaveze.

„Na početku naše kampanje, tražeći angažman Inspekcije rada, došli smo u jednom trenutku, nakon tri godine, do saznanja da Inspekcija rada nije htjela više da postupa tvrdeći da Zakonom o državnim i drugim praznicima ona nije prepoznata kao državni organ koji treba da prati primjenu zakona“, dodao je Keković.

Nakon toga je Unija krenula sa amandmanskom inicijativom prema poslaničkim klubovima i podnijeti su amandmani za izmjene i dopune Zakona o državnim i drugim praznicima prije oko pet godina, kojima je Inspekcija rada prepoznata kao nadležni organ za praćenje primjene tog zakona.

„Tada je definisano da će podzakonskim aktom Ministarstva ekonomije biti propisani kriterijumi na osnovu kojih će taj Vladin resor izdavati dozvolu onim poslodavcma koji mogu da rade u dane praznika, a po pravilu mogu da rade samo oni čija priroda posla je takva da taj proces rada ne smije da se zaustavi“, kazao je Keković.

Obaveza Ministarstva je bila da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona donese taj podzakonski akt.

„Do dana današnjeg taj podzakonski akt nije donijet, a s obzirom da nema podzakonskog akta, Inspekcija rada to tumači tako da svi poslodavci mogu da rade tog dana“, poručio je Keković.

Zbog svega toga, kako je objasnio, sam izlazak na teren gubi smisao.

„Mi smo međutim Zakonom o radu prepoznali jedan novi pravni institut kojim smo obavezali sve poslodavce da ukoliko žele da rade u dane praznika da su dužni da Inspekciji rada prije toga dostave najavu ko će da radi, kako bi inspektori mogli da iskontrolišu da li su ti zaposleni, koji su radili u te dane, dobili dnevnicu uvećanu 150 odsto“, naveo je Keković.

Komentarišući aktivnosti Unije u ovoj godini, Keković je rekao da će biti puno izazova.

„Jedan od prvih će biti novi opšti kolektivni ugovor. Novousvojenim Zakonom o radu mi smo uspjeli da zadržimo opšti kolektivni ugovor kao jedan akt koji propisuje minimum prava za sve zaposlene u Crnoj Gori, što je od posebnog značaja zato što u jednom broju tih grana mi nemamo potpisane kolekltivne ugovore“, saopštio je Keković.

Proces za pregovaranje će trajati godinu, i biće, prema ocjeni Kekovića, jedan dosta težak proces za jednu i drugu stranu, kao i za Vladu.

„Drugi fokus naših aktivnosti biće implementacija Zakona o radu. Puno je novih pravnih instituta, dosta postojećih je poboljšano i sada je strašno bitno da na samom početku implementacije tog akta svi zajedno poguramo tu priču“, poručio je Keković.

Treći fokus biće na izmjenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je sa Vladom ispregovaran još 2018. godine.

„Postigli smo veoma značajan napredak u odnosu na postojeća rješenja. Ključno je to što će se zaustaviti starosna granica na 66 godina za muškarce i 64 za žene. Trenutno je ona predviđena na 67 godina. Takođe, pomak je i što će osnovica za obračun penzije ubuduće biti umanjena za jednu četvrtinu najlošijih nevezanih godina, što će u startu, očekujemo, najmanje 15 odsto podići penzije novim penzionerima“, rekao je Keković.

On je dodao i da će se najniža penzija povećati na 145 EUR.

„To su ispregovarane akrtivnosti i mi očekujemo da u prvom kvartalu taj zakon bude donijet“, zaključio je Keković.