29-01-2020

O Antonu Pavlovič Čehovu

Anton Pavlovič Čehov jedan je od najznačajnijih ruskih dramatičara. Smatra se začetnikom psihološkog realizma u drami, ali i književnosti. Pisao je kratke humoreske o otuđenim ljudima koje je društvena realnost izobličila. Fabule njegovih djela jednostavne su i bez velikih junaka i velikih zbivanja. Pisao je drame od komičnih jednočinki, a kasnije i od više činova. Čehov je uveliko uticao na razvoj moderne dramske književnosti.


Foto: Kraljevo-cafe.com

Čehov je rođen 1860. u Taganrogu u Rusiji, kao treće od šestero dece. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Već je tada počeo da se zanima za pozorište i književnost. U gimnaziji je počeo da uređuje školske novine i objavljuje svoje radove.

Nakon očevog bankrota, Čehovljeva porodica preselila se u Moskvu, ali on je ostao u rodnom gradu. Tada je napisao svoju prvu dramu "Bez oca". Na žalost, ona je izgubljena i ni do danas nije pronađena.

Nakon srednje škole i Čehov je otišao u Moskvu i upisao Medicinski fakultet. Nastavio je da objavljuje članke u studentskim časopisima, ali anonimno ili pod pseudonimom.

Za vreme studija napisao je dramu "Platonov", izdatu tek 1923. godine, dakle više od dvadeset godina nakon Čehovljeve smrti.

Čehov nije diplomirao medicinu, samim tim nije ni stekao titulu doktora, ali je svejedno radio kao kotarski doktor. Radio je u Čikinu i tada objavio zbirku priča "Melpomenine priče". Tada je Čehov prvi put obolio od tuberkuloze. Napisao je dramu "Na glavnoj cesti" i počeo da objavljuje tekstove u novinama.

1890. Čehov kreće na putovanja. Najpre je proputovao kroz Sibir, a onda krenuo na plovidbu Tihim i Indijskim okeanom. Sljedeće godine zaputio se u zapadnu Evropu. Izdao je tada novele "Dvoboj" i "Žena sa sela".

Kada je izbila kolera 1892. Čehov je besplatno lečio i najsiromašnije seljake i sam se boreći s glađu. Tada je objavio priče "Moja žena", "Skakavica" i druge, te dramu "Jubilej".

Nakon što mu se i samom pogoršalo zdravlje, otišao je u Italiju i Francusku, objavivši djela "Student", "Na ladanju" i druge. Opet je obolio od tuberkuloze od koje se lečio u Francuskoj. Tada je objavio nekoliko drama, među kojima je i poznata "Ujka Vanja". Tuberkulozu je nastavio da leči na Jalti. Njegova djela su već bila toliko obilna, da su sabrana činila 11 tomova.

1903. izdao je poslednja dela, među kojima je i njegov "Višnjik". Kazališta su tada počela da izvode njegove drame, iako su bila niskobudžetna i uglavnom za radničku klasu, ali uprkos tome, bivaju zabranjena.