Ilustracija, Foto: Pixabay/moershy

Ukupno odobreni krediti građanima iznosili su 292 miliona eura, dok su godinu ranije oni iznosili 507 miliona eura, što je pad od 43 odsto. Krediti odobreni privredi u godini korona kriza iznosili su 455 miliona eura što je za sto miliona ili za 18 odsto manje nego u 2019.

Ukupan iznos aktivnih kredita na kraju prošle godine iznosio je 3,16 milijardi eura i za 98 miliona je veći nego godinu ranije. Iako je odobreno manje kredita, ukupan iznos aktivnih kredita na kraju godine je veći jer su mnogi građani i preduzeća iskoristili mogućnost da zamrznu vraćanje kreditnih obaveza iz prethodnih godina.

Ukupan iznos depozita na kraju godine iznosio je 3,37 milijardi i bio je za 103 miliona manji nego godinu ranije.

Na kraju 2019. godine iznos ukupnih depozita bio je veći od vrijednosti aktivnih kredita za 414 miliona eura, dok je sada ta razlika smanjena na 213 miliona eura.

U prošloj godini depoziti građana u bankama smanjeni su za 62 miliona eura na 1,25 milijardi, dok su depoziti privrede smanjeni za 30 miliona na 1,01 milijardu. Privatna preduzeća su čak i povećala depozite sa 852 na 863 miliona, ali su državne kompanije smanjile količinu novca u bankama sa 195 na 151 milion eura. Depoziti javnog sektora smanjeni su sa 234 na 225 miliona, a stranih pravnih lica i građana sa 785 na 772 miliona eura.

Od ukupnog iznosa depozita građana 62 odsto ili 787 miliona se odnosi na depozite po viđenju, dok je 466 miliona eura oročeno. Na rok do godinu oročeno je 247 miliona eura, od godinu do tri godine 186 miliona eura, a sa oročenjem preko tri godine je svega 33 miliona eura.

Od ukupnog iznosa aktivnih kredita, 1,1 milijarda se odnosi na privredu, od čega na državne kompanije svega 28 miliona. Građani su na kraju prošle godine bankama bili dužni 1,39 milijardi eura što je za 37 miliona više nego na kraju 2019. godine.

Strane firme i građani (nerezidenti) su na kraju prošle godine imali kreditne obaveze prema domaćim bankama u iznosu od 318 miliona eura, što je 16 miliona manje nego godinu ranije. Depoziti stranaca u crnogorskim bankama su duplo veći od kredita koji su im odobreni.

U decembru su banke odobrile kredite vrijedne 102 miliona eura, što je za 29 miliona manje nego u istom mjesecu 2019. godine. Od toga je privredi odobreno 57 miliona eura, a građanima 29 miliona eura.

Za likvidnost su odobreni krediti vrijedni 50 miliona eura milion eura, gotovinski su iznosili 22 miliona, za refinansiranje deset miliona, kupovinu stanova 5,8 miliona, nabavku osnovnih sredstava 3,6 miliona.

Prosječna kamatna stopa pala sa 6,02 na 5,16 odsto

Prosječna efektivna kamatna stopa na novodobrene kredite u decembru prošle godine iznosila je 5,16 odsto, što je znatno manje nego na kraju 2019. godine kada je iznosila 6,02 odsto. Za privredu prosječna efektivna kamatna stopa u decembru bila 4,77 odsto, a godinu ranije bila 5,09 odsto.

Ova kamata za građane na kraju prošle godine je bila 7,15 odsto, dok je 12 mjeseci ranije iznosila 7,72.

Prosječna kamata na kredite za likvidnost u decembru prošle godine je iznosila 4,37 odsto, nabavku osnovnih sredstava 4,51, za gotovinske kredite 8,27 odsto, nenamjenske hipotekarne 6,97 odsto, stambene 5,44 odsto... i sve su bile nešto manje nego u istom mjesecu 2019. godine.

Kamatne stope su porasle za opšte potrošačke kredite sa 4,49 na 5,93 odsto, za kupovinu automobila sa 5,45 na 5,61 odsto, za poljoprivredu sa 8,98 na 9,19 odsto i za obrazovanje sa 11,04 na 13,04 odsto.

Prosječna kamatna stopa na depozite (štednju) u decembru je iznosila 0,4 odsto, dok je u istom mjesecu 2019. godine iznosila 0,41 odsto.


(Vijesti)