Foto: Mina

On je kazao da je Crna Gora napravila veliki korak ka poboljšanju i adekvatnom odgovoru na buduće vanredne situacije uspostavljanjem javno-zdravstvenog operativnog centra za vanredne situacije (PHEOC), koji će omogućiti spremnost i sveobuhvatan javnozdravstveni odgovor.

Galić je, u intervjuu agenciji MINA, naveo da IJZ za ovu godinu ima dovoljno novca za sprovođenje svih predviđenih aktivnosti.

On je rekao da je tokom prethodne dvije godine sprovedena finansijska stabilizacija ustanove i ostvaren pozitivni finansijski bilans poslovanja i dodao da je IJZ u budžet države vratio 1,634 miliona eura, koja su bila dio prošlogodišnjeg budžeta Instituta.

Galić je kazao da izdvojena sredstva iz budžeta Crne Gore za preventivne aktivnosti - skrininge, vakcinaciju, nijesu dovoljna, ali da se nadaju da će odgovorna ministarstva i institucije, kao mnogo puta ranije, imati sluha za neophodnost i ozbiljnost navedenih preventivnih programa.

“Iskustva saradnje iz prethodnog perioda pandemije ukazuju da će po potrebi biti aktivirana dodatna sredstva kad za tim bude bilo potrebe”, naveo je Galić.

On je, govoreći o kadrovskim kapacitetima, kazao da je predloženim programom specijalizacija predviđeno da svi domovi zdravlja u Crnoj Gori imaju barem po jednog epidemiologa, a svaka bolnica na 200 bolničkih kreveta jednog kliničkog (bolničkog) epidemiologa.

Kako je rekao, za pravilan nadzor nad preventivnim aktivnostima i zaraznim bolestima bila bi potrebna bar po dva epidemiologa u domovima zdravlja, naročito u južnom i centralnom regionu, s obzirom na migracije stanovništva i potrebe tokom ljetnje turističke sezone.

“Takođe, trebalo bi uz svakog epidemiologa angažovati i isti broj (u bolnicama dvostruko veći broj) srednjeg medicinskog kadra obučenog sa specifične javnozdravstvene djelatnosti”, dodao je Galić.

On je kazao da trenutno u zdravstvenom sistemu Crne Gore, u domovima zdravlja, specijalnim i opštim bolnicama, Kliničkom centru, IJZ-u, radi približno 50 što specijalista, što specijalizanata epidemiologije.

“Taj broj uglavnom zadovoljava potrebe zdravstvenog sistema van vanrednih situacija, ali neophodno je dopunjavanje kadrovskih kapaciteta usljed uspostavljanja sistema odgovora na buduće vanredne javnozdravstvene prijetnje”, poručio je Galić.

Kako je naveo, nedostatak medicinskog kadra, a samim tim i ljekara iz preventivnih grana medicine, naročito epidemiologa, jedan je od uočenih nedostataka u odgovoru na vanrednu situaciju uzrokovanu pandemijom COVID-19.

Galić je dodao da je situacija po tom pitanju u Crnoj Gori nešto bolja nego u zemljama iz okruženja, ali da to svakako nije dovoljno za neke buduće javnozdravstvene prijetnje.

On je kazao da se očekuje završetak usavršavanja i vraćanja u zdravstveni sistem tri ljekara kao epidemiologa, a troje kolega je još na specijalizaciji.

Naveo je i da će IJZ svakako tražiti proširenje svojih kadrovskih kapaciteta s obzirom na razvoj PHEOC i Laboratorije za otrove, kao i razvoj registara i koordinisanja skrininga u njihovoj nadležnosti, odnosno unapređenje vitalne, naročito mortalitetne statistike.

“Nadamo se da će ova profesija biti atraktivnija za ljekare, jer je primijećeno da iako su raspisane specijalizacije za pojedene ustanove, na oglase se ne javljaju ljekari”, dodao je Galić.

Na pitanje da li je crnogorski zdravstveni sistem spreman u slučaju pojave epidemije morbila, on je odgovorio potvrdno.

“Mišljenja smo da je zdravstveni sistem spreman za moguću epidemiju malih boginja, ali ne bismo da bijemo bitke koje ne moramo. Imamo vakcinu koja je dostupna svim građanima, besplatna, sigurna, efektivna i nema potrebe da rizikujemo život ijednog djeteta”, istakao je Galić.

On je kazao da je IJZ pokrenuo niz multisektorskih aktivnosti kako bi se nevakcinisana djeca imunizovala i time zaštitila od ozbiljnih bolesti, kakve su male boginje, rubela i zauške.

Galić je rekao da su, nažalost, svi zdravstveni stručnjaci koji se bave tom tematikom saglasni da je samo sticajem srećnih okolnosti moguće izbjeći epidemiju malih boginja u Crnoj Gori.

“Razlog tom mišljenju je nizak obuhvat imunizacije MMR vakcinom, koji u Crnoj Gori iznosi trenutno oko 62 odsto u predškolskom uzrastu, u školskom uzrastu za prvu dozu oko 92 odsto, a sa drugom dozom oko 85 odsto populacije, odnosno ukupno za sve osobe do navršenih 18 godina oko 84 odsto”, naveo je Galić.

To je, kako je podsjetio, nedovoljno za 95 odsto koliko je neophodno da bi se postigao kolektivni imunitet protiv te bolesti.

“Da bi se dosegao neophodan obuhvat potrebno je da u kohorti predškolske djece, koja broji njih 37.511, bude vakcinisano 35,6 hiljada”, naveo je Galić.

Do sada je, kako je kazao, vakcinisano 22,9 hiljada djece predškolskog uzrasta, što znači da bi trebalo da se vakciniše još 12,7 hiljada.

“S obzirom na dinamiku putovanja, pojavu epidemije u susjednoj zemlji i nešto većim, ali nedovoljnim obuhvatima MMR vakcinacijom i u zemljama okruženja, realno je očekivati pojavu epidemije malih boginja i u Crnoj Gori”, rekao je Galić.

Odgovarajući na pitanje kada bi se moglo očekivati proglašenje kraja pandemije, podsjetio je da su zvaničnici SZO krajem septembra istakli da kontinuiran, široko rasprostranjen prenos koronavirusa širom svijeta može izazvati pojavu nove varijante.

To, kako je naveo, spriječava SZO da proglasi kraj vanredne situacije izazvane COVID-19, iako su izjavili da se kraj pandemije nazire.

On je rekao da je za očekivati da će u narednom periodu bolest uzrokovana infekcijom koronavirusom biti manje ozbiljna i epidemiološka situacija povoljnija.


(Mina)