Foto: pixabay.com/Ilustracija
“Značajan oporavak od pandemijske krize zabilježen je već u prvih jedanaest mjeseci prošle godine, tako da se fiskalna politika u ovoj godini može okrenuti ka stabilizaciji javnih finansija i uravnoteženju budžeta u srednjem roku”, rekao je Fabris u intervjuu agenciji Mina-business.

On je kazao da projekat Evropa sad, koji je implementiran u ovogodišnji budžet, nosi sa sobom krupne fiskalne mjere koje će imati uticaj na cjelokupni ekonomski sistem.

“Sami ciljevi programa Evropa sad su dobro definisani i potrebni, međutim, ovako krupne reforme u crnogorskom sistemu javnih finansija zahtijevaju detaljniju i pažljivu ex ante analizu uticaja na fiskalne indikatore”, smatra Fabris.

On je dodao da CBCG dijeli mišljenje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da je taj program trebalo da bude sproveden postepeno, u pažljivo odabranim fazama, a sve u cilju izbjegavanja rizika od moguće pojave negativnih efekata, dok bi se istovremeno vodilo računa o ostvarivanju planiranih prihoda, neophodnih za stabilnost javnih finansija.

Fabris je, komentarišući ekonomska dešavanja u prošloj godini, saopštio da je evidentno da je crnogorska ekonomija kao mala, visoko otvorena i eurizovana, sa nediverzifikovanom proizvodnom strukturom, izuzetno osjetljiva na eksterne šokove.

On je objasnio da, u takvim uslovima, ukoliko njeni najvažniji partneri, prije svega Evropska unija (EU) i zemlje regiona, upadnu u recesiju, to povlači i još dublju recesiju u Crnoj Gori.

“Ukoliko se te zemlje oporavljaju od krize, ili se nalaze u ekspanziji, naš oporavak, odnosno ekspanzija, je još brža. To se pokazalo i tokom globalne finansijske krize i tokom pandemije, kada je naš pad bio među najvišima, a oporavak među najbržima. Stoga možemo zaključiti da priroda našeg eurizovanog sistema i struktura ekonomije pojačavaju sve eksterne šokove, bilo da su pozitivni ili negativni”, saopštio je Fabris.

U tom kontekstu je, kako je rekao, Crna Gora u prošloj godini imala brz oporavak, stabilizovane su javne finansije, značajno poboljšani svi bankarski parametri, smanjena platnobilansna neravnoteža i ostvaren visok rast BDP-a.

“Shodno navedenom, u 2020. smo imali mnogo viši pad od zemalja regiona, a u prošloj godini mnogo brži oporavak”, dodao je Fabris.

Prema njegovim riječima, imajući u vidu ostvarenja u prvih devet mjeseci prošle godine, te kretanje raspoloživih indikatora ekonomske aktivnosti za četvrti kvartal, realni BDP u prošloj godini mogao bi iznositi oko 12 odsto.

Fabris je objasnio da je taj rast podstaknut snažnim oporavkom turizma i komplementarnih djelatnosti, kao i oporavkom i rastom privatne potrošnje.

Govoreći o prognozama rasta ekonomije za ovu godinu, Fabris je kazao da projekcije CBCG još nijesu završene, s obzirom na to da zavise od oblika u kojem će biti usvojen program Evropa sad, jer on može imati značajan uticaj na rast BDP-a.

„Svakako, raduje nas činjenica da su najave respektabilnih međunarodnih institucija o rastu crnogorske ekonomije u ovoj godini optimistične, jer ukazuju da će se rast kretati u rasponu od 5,6 odsto, koliko projektuju MMF i Svjetska banka (SB), do 6,4 odsto koliko projektuje Evropska komisija (EK)”, precizirao je Fabris.

Na pitanje kakvo očekuje kretanje javnog duga Crne Gore u ovoj godini, on je odgovorio da CBCG ne izrađuje zvanične projekcije kretanja nivoa javnog duga, već da je to u nadležnosti Ministarstva finansija i socijalnog staranja.

“Vlada nema u planu nova zaduživanja u ovoj godini. Možemo očekivati da javni dug zabilježi pad u apsolutnom iznosu, ukoliko ne dođe do značajnog rasta deficita zbog izostanka planiranih prihoda ili neplaniranih većih rashoda budžeta”, kazao je Fabris.

U svakom slučaju, prema njegovim riječima, ohrabruje odlučnost Vlade da u srednjem roku dođe do pada javnog duga.

“Prema posljednjim projekcijama, projektovana vrijednost javnog duga na kraju ove godine iznosi 75,3 odsto BDP-a, na kraju naredne projektuje se da će bruto javni dug pasti na nivo od 71,7 odsto BDP-a, dok bi na kraju 2024. godine trebalo da iznosi 67,6 odsto BDP-a”, precizirao je Fabris.

Prema njegovim riječima, projekcija kretanja javnog duga u narednom srednjoročnom periodu govori da njegov pad isključivo zavisi od rasta BDP-a, dok će u nominalnom iznosu i dalje biti iznad četiri milijarde eura.

“Ukoliko se ostvari ovakvo kretanje, to bi značajno doprinijelo fiskalnoj stabilnosti. Ipak, treba imati u vidu da u prošlosti veliki broj projekcija o kretanju javnog duga nije ostvarivan, što iz objektivnih, što iz subjektivnih razloga”, podsjetio je Fabris.

On je naveo da je CBCG blagovremenim, transparentnim i dobro profilisanim mjerama u okviru deset paketa mjera, doprinijela zaštiti finansijske pozicije građana i privrednika, kao i očuvanju stabilnosti bankarskog sistema, koji ostvaruje visoke stope rasta ključnih bilansnih pozicija u prošloj godini.

To je potvrđeno i u izvještajima EK i MMF-a, u kojima je konstatovano da su paketi mjera, koje je donijela CBCG, uticali na očuvanje stabilnosti bankarskog sistema.

“Kako je u prošloj godini došlo do snažnog oporavka crnogorske ekonomije, a imajući u vidu da privremene mjere imaju ograničeno trajanje, kao i da su ispunile svoju svrhu, procijenjeno je da je prestala potreba za daljom primjenom većine mjera”, rekao je Fabris.

CBCG se, kako je objasnio, opredijelila za postepeno ukidanje pojedinih mjera, ali će nastaviti da pažljivo prati situaciju. Ukoliko se ukažu neki poremećaji u ekonomiji, neće se ustezati od donošenja novih mjera.

Na pitanje da li smatra da bi banke u ovoj godini trebalo da vode nešto relaksiraniju kreditnu politiku, Fabris je odgovorio da treba imati u vidu da smo prošle godine imali izuzetno visoku kreditnu aktivnost i da su na kraju novembra, u odnosu na kraj prethodne godine, krediti povećani za nešto preko deset odsto.

Štaviše, na kraju novembra krediti su dostigli rekordan iznos od 3,48 milijardi eura, odnosno bili su za preko 400 miliona viši u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu.

“U tom kontekstu ne smatram da banke treba da vode relaksiraniju kreditnu politiku, jer smo posljedice takve politike osjetili nakon globalne finansijske krize, kada su loši krediti u jednom trenutku iznosili gotovo četvrtinu svih kredita”, poručio je Fabris.

On je saopštio da je većina ključnih bankarskih indikatora u prošloj godini dostigla rekordne iznose.

Koeficijent solventnosti na kraju trećeg kvartala iznosio je 18,5 odsto, što je čak 8,5 procentnh poena više od regulatornog minimuma koji je deset odsto.

“Nekvalitetni krediti na kraju novembra čine šest odsto ukupnih kredita i bilježe blagi rast, ali imajući u vidu tekuću pandemiju i strukturu crnogorske ekonomije, to je niže od naših očekivanja”, rekao je Fabris.

Likvidnost banaka je, kako je dodao, na ekstremno visokom nivou, budući da likvidna aktiva na kraju novembra čini 27,9 odsto ukupne aktive, naspram 22,1 odsto sa kraja novembra 2020. godine.

Profitabilnost banaka za prva tri kvartala je bila veoma solidna, sa povratom na kapital od 10,5 odsto, što je mnogo bolje u odnosu na 2020, a tek malo lošije u odnosu na 2019.

“Što se tiče bilansne dinamike, glavna karakteristika u prošloj godini je snažan rast depozita, koji su na kraju novembra iznosili 4,18 milijardi eura, što znači da su ostvarili godišnji rast od 24,3 odsto. S druge strane, krediti su ostvarili rast od preko deset odsto”, rekao je Fabris.

Prošlu godinu je na crnogorskom bankarskom tržštu obilježilo i spajanje dvije banke, odnosno odobreno je NLB banci pripajanje Komercijalne banke.

Na pitanje može li se i ovoj godine očekvati neka akvizicija ili možda ulazak neke nove finansijske institucije na crnogorsko bankarsko tržište, Fabris je odgovorio da se to ne može isključiti, ali da u ovom trenutku nemaju takvih najava.