Pavićević, Printscreen: Youtube/RTV Budva

Pavićević je, podsjetimo, ove godine obilježio 40 godina novinarskog rada, a prošlo je tačno tri decenije od kada je počeo da organizuje kulturna dešavanja.

„Imao sam dvije profesije koje sam mnogo volio – novinarstvo prije svega i iznad svega, a sa velikom ljubavlju sam se bavio i kulturom. Kada se sve to spoji, bez obzira što nije bilo lako, mogu da kažem da je ipak imalo rašta, što bi rekli u Crnoj Gori. Mnogo toga se promijenilo, interes za kulturu je opao i to je jako otužno. Sve manje se čita knjiga i moja iluzija da će kultura i knjiga spasiti svijet me malo razočarava na kraju svega. Ali to ne znači da čovjek treba da se preda i da stane. Treba raditi i animirati ljude sa ciljem da na taj način oni budu bolji, civilizovaniji, ljepši i da svima nama bude bolje“, istakao je on.

Pavićevićev višedecenijski rad, osim na potrebe lokalnog stanovništva, bio je usmjeren i na potrebe turista, te je, zahvaljujući njegovoj ideji, Budva dobila prvu hotelsku biblioteku u Crnoj Gori.

„Ja sam posmatrao i goste u hotelu kako funkcionišu i smatrao sam da našim sugrađanima nikad nije dovoljno kulturnih manifestacija, pa sam imao cilj da dopunim ponudu kulture u našem gradu. Smatram zaista da kulture nikad nije dovoljno i da uvijek punim plućima možemo udisati razne kulturne akcije i manifestacije i mislim da sam uspio u tome. Biblioteka je zaista jedinsven slučaj i drago mi je da je ona rasla i stasala na lijep način, time što su vremenom sami pisci i pjesnici koji su gostovali u tom prostoru donirali knjige. Da bih pokrio ideju ja sam odmah uložio 200 knjiga iz moje biblioteke, a danas ih imamo preko hiljadu“, istakao je Pavićević.

Kako je naglasio, organizovanje kulturnih događaja za njega je bio „bijeg“ od novinarstva, koje slovi za veoma stresan posao.

„Ne samo da sam bježao, već sam tražio i spas za svoju dušu. Ipak, da bi organizovali nešto vi morate da znate ko je taj pisac koji dolazi, šta je objavio, da pročitate barem jednu knjigu. U profesiji novinara mnogo toga mi je bilo nametnuto i malo se ima vremena za čitanje, ali ja sam prosto to morao, jer se broj knjiga povećavao, a meni je bilo jako ugodno i lijepo. Kuriozitet je da sam odgledao svih 36 izdanja Grad teatra, naravno ne sve nego većinu programa. To me ispunjavalo i kako bih se iscrpljivao u novinarskoj profesiji, kada bi došlo književno veče ili izložba slika ja bih punio svoju dušu ljepotom, jer vas novinarstvo često isprazni banalnim događajima“, zaključio je on.


M.S.