Foto: arhiva

“Do 20-og je to nemoguća misija, bez da se to desi danas. Ne moramo čekati ni narednu penziju, već to možemo isplatiti i vanredno kada stignu sredstva”, kazao je Damjanović u emisiji Link na Radiju Crne Gore.

On je naveo da uplatu EK očekuju u narednih deset do 15 dana, prenosi portal RTCG.

Za pomoć penzionerima i materijalno ugroženim porodicama od tog iznosa izdvaja se 8,5 miliona.

“U momentu kada EK uplati sredstva, što očekujemo narednih dana, odmah nakon toga očekujemo da se napravi jedna varijanta da se, ne čekajući rebalas koji bi prihodovao ova sredstva, iz tekuće rezerve izdvoji novac da se izvrši isplata. Nećemo čekati, već će se islata izvršiti iz tekuće rezerve čim legnu sredstva od EK”, rekao je Damjanović.

On je objasnio da iz sredstava EK ne može biti izdvojen novac za nezaposlene, jer su ona precizno definisana.

Prošle sedmice je ozvaničen početak sprovođenja Paketa energetske podrške EU Crnoj Gori, vrijedan ukupno 30 miliona EUR, sa ciljem da pomogne zemlji u prelasku na zelenu energiju, ali i da podrži ugrožene kategorije stanovništva da se izbore sa uvećanim troškovima života izazvanim ratom protiv Ukrajine.

Na raspolaganju Crnoj Gori stavljena je prva tranša od 27 miliona za pomoć za više od 45 hiljada crnogorskih građana.

Damjanović smatra i da se mora ponovo reaktualizovati ograničavanje trgovačkih marži.

“Vidjećete profite maloprodajnih lanaca koji će ovih dana izaći. Oni su u rangu profita banaka”, tvrdi Damjanović.

On je dodao da su maloprodajni lanci najveći profiteri posljednjih godina.

“Korijeni su u nezajažljivom profitu vlasnika maloprodajnih lanaca koji su iskoristili rast energenata i inflacije da podignu cijene. A kada su se cijene spustile, nije bilo ni elementarne odgovornosti da se te cijene vrate”, saopštio je Damjanović.

On je dodao da država mora da prenebregne to da ne dođe do nestašica.

Damjanović je ocijenio da je trenutno situacija na tržištu energenata stabilna, te da neće doći do smanjenja akciza, osim ako cijene ne porastu radikalno.

On je objasnio da je budžet Crne Gore izgubio 50 miliona EUR prethodnim ograničavanjem cijena goriva.

“Da li ti koji predlažu uvođenje ovih mjera imaju alternativu za tih 50 miliona koje bismo ponovo izgubili”, pitao je Damjanović i dodao da je “lako biti pametan na Twitteru”.

Prema njegovim riječima, cijene su na nivou prosjeka u regionu.

“Ukoliko dođe do nestabilnosti na tržištu energenata i ukoliko radikalno cijene porastu, mi ćemo istog sekunda ponovo intervenisati, ali da to radimo iz ove perspektive, kada za to nema potrebe, treba biti na zemlji”, naveo je Damjanović.

On tvrdi da država ima bolje prihode od planiranih.

“Imamo nekih deset procenata konstantno više nego što smo planirali. Tu je definitivno potrošnja uvećana”, rekao je Damjanović.

Kada je riječ o suficitu koji je iskazan u januaru, Damjanović je objasnio da dobar dio obaveza sada dolazi na izmirenje.

“Tako da je taj suficit trenutnog karaktera. To treba gledati u dužem periodu. Imamo stabilno finansiranje budžeta i imamo obezbijeđen finansijski okvir do početka turističke sezone”, objasnio je Damjanović.

Komentarišući najnoviji kredit kod Deutsche banke od 100 miliona, on je kazao da je svima jasno da zaduženje najvećim dijelom zavisi od globalnih dešavanja.

Damjanović je istakao i da kreditni rejting Crne Gore govori o povjerenju najrenomranijih kuća u politiku vlade i ministarstva.

“Svima koji kritikuju zaduženje samo jedan mali podatak da je Turska, moćna ekonomska sila, koja ima isti kreditni rejting kao Crna Gora, emitovala obveznice po 8,5 procenata upravo kada je Crna Gora imala ovo zaduženje”, kazao je Damjanović.

On je dodao i da je Sjeverna Makedonija, koja ima bolji kreditni rejting, emitovala obveznice 7,8 procenata.

“To je samo pokazatelj da zaduženje najvećim dijelom zavisi od globalnih finansijskih dešavanja. Mi činimo sve što je u našoj moći da blagovremeno pregovaramo i da sa najrelevantnijim finanijskim partnerima imamo aranžman koji je jedino moguć”, poručio je Damjanović.

Damjanović je kazao i da naplata poreza, akciza i dodatni prihodi, mogu da smanje potrebu za dodatnim zaduživanjem od pola miliona.

“Radimo na tome da kompletan limit zaduženja ne utrošimo”, zaključio je Damjanović.