Međutim, u odnosu na prethodne godine, u nekim delovima tržišta rada vlada sve veći nedostatak stručne radne snage, što se ogleda u bitnom porastu uskih grla u značajnom broju zanimanja. Za svoju analizu nedostatka kvalifikovanih radnika, Agencija za rad i zapošljavanje razmatra oko 1.200 branši i ocenjuje ih na osnovu 14 indikatora. O uskom grlu se govori kada šest indikatora pretežno ukazuje na to. To uključuje, na primer, dužinu vremena za koje su prijavljena radna mesta popunjena, stopu nezaposlenosti za specifična radna mesta i razvoj plata. Studija pravi razliku po stručnosti između visoko kvalifikovanih, specifično kvalifikovanih i stručnjaka sa akademskom spremom.

Međutim, saznanja koje nudi ova studija nisu sasvim nove. Još u aprilu je Stručni centar za obezbeđivanje kvalifikovane radne snage (Kofa) Instituta nemačke privrede (IW), bliskog nemačkim poslodavcima, podigao alarm za uzbunu. Prema izveštaju tog Centra, prošle godine kvalifikovanim radnicima nije moglo da bude popunjeno više od 630.000 radnih mesta. Prema mišljenju stručnjaka IW, na tržištu rada trenutno važi sledeće pravilo: što je viša kvalifikacija koja se traži, to je teže popuniti slobodna radna mesta.

Potražnja za visoko kvalifikovanim radnicima

Tako je nemačka Agencija za rad za ukupno 105 zanimanja u kategoriji stručne radne snage utvrdila da postoje uska grla. To su pre svega zanimanja u oblasti zdravstvene nege i medicinske struke, a nedostaju i zanatlije. Bilo je i uskih grla u prodajnoj branši, posebno u trgovini hranom, kao i u gastronomiji, a traženi su i profesionalni vozači.

Identifikovana su i uska grla za ukupno 56 zanimanja u kategoriji „specijalisti“. To se pre svega odnosi na vaspitače, zanimanja u oblasti fizio i ergoterapije, medicinske sestre i zanimanja IT-sektoru, kao i u elektrotehnici i komunikacionoj tehnologiji.

Utvrđen je nedostatak stručnjak za ukupno 39 zanimanja u kategoriji „eksperti“. Kada je reč o toj vrsti stručnjaka, uska grla i potražnja postoji za lekarima, farmaceutima, u oblasti socijalnog rada. Fali i nastavni kadar u stručnim školama ili u građevinarstvu, gde su posebno traženi arhitekte i građevinski inženjeri. Nadalje, sve veća digitalizacija utiče na sve veći nedostatak inženjera softvera.

Potraga za mašinskim inženjerima i stručnjacima za obnovljivu energiju

U 2022. godini ni u jednoj nemačkoj pokrajini nije bilo uskih grla niti su nedostajali kvalifikovani radnici u oblasti mašinske industrije i pogonskom inženjerstvu. U mnogim nemačkim pokrajinama, međutim, postoje znakovi da ih ima samo onoliko koliko je trenutno potrebno i da bi narednih godina moglo da dođe do nedostatka mašinskih i pogonskih inženjera.

Stručnjaci za automobilsku industriju, vazduhoplovstvo i brodogradnju su retki u svim nemačkim pokrajinama. Ljudi sa zanimanjima u energetskoj branši i tehnologiji igraju važnu ulogu u nadolazećoj energetskoj tranziciji u Nemačkoj: 2022. godine je u svim nemačkim pokrajinama nedostajalo kvalifikovanih energetskih tehničara.

Već godinama širom zemlje nema dovoljno medicinskih sestara. Srednjoročno poboljšanje prilika u toj oblasti trenutno se ne može predvideti, s obzirom da to zavisi od demografskog razvoja u Nemačkoj. Uska grla postoje i u fizio i ergoterapiji, kao i u logopediji.

Poboljšanja „ni na mapi"

I u oblastima visokogradnje i niskogradnje u 2022. vladao je nedostatak radne snage u čitavoj Nemačkoj. Ako se porede pokrajine, mogu se uočiti manje razlike, kao na primer kada je reč o građevinskim zanimanjima u Berlin-Brandenburgu. U međuvremenu, u čitavoj zemlji vlada nedostatak arhitekata i građevinskih inženjera.

Širom zemlje postoje uska grla i nedostatak stručnjaka iz informatičke branše. Taj nedostatak je evidentan godinama i tu se ništa neće promeniti ni u bliskoj budućnosti. Umesto toga, transformacija u obnovljive energije verovatno će dodatno povećati potrebu za IT-stručnjacima. U 2022. godini zabeležen je i manjak stručnjaka u oblasti razvoja softvera i programiranja.

Izvor: Deutsche Welle/tekst preuzet sa portala rtcg