Foto: Društvo za kulturni razvoj "Bauo"

Monografiju su krajem 2020. godine objavili izdavačka kuća HeraEdu iz Beograda i Društvo za kulturni razvoj "Bauo" iz Petrovca na Moru. Ova knjiga predstavlja priređenu doktorsku disertaciju, odbranjenu 2015. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pred komisijom u sastavu redovnih profesora: dr Mirko Vasiljević, dr Dragan Nikolić i dr Žika Bujuklić, mentor.

Barska promocija uslijediće sjutra, ispred dvora Petrovića u 20 sati, a dan kasnije u 19 časova i 30 minuta monografija će biti predstavljena i na terasi Spomen-doma "Reževići".

Na trgu ispred Spomen-doma "Crvena komuna" u Petrovcu promocija će u istom terminu biti upriličena u petak, a u subotu i u Tivtu u Muzeju i galeriji Tivat sa početkom u 18 sati i 30 minuta.

"Sadržaj knjige prilično je bogat i raznovrstan, i nudi, kako bolje upućenom čitaocu tako i onom prosječnom, mogućnost da sveobuhvatno sagleda i razumije kompleksni normativni sistem dva najmoćnija grada Južnog Jadrana – Kotora i Dubrovnika, ponajviše njihovih segmenata u domenu pomorskog prava. S druge strane, u knjigi je zastupljena i manja cjelina koja tretira pomorsko pravo i Budve i Paštrovića, dosad uglavnom slabije istraživanih s tog ugla", kazali su iz Društva za kulturni razvoj "Bauo".

Knjiga je dio biblioteke-edicije "Vrt" u kojoj izdavačka kuća HeraEdu iz Beograda objavljuje posebna izdanja koja nastoje da tumače kulturološke i društvene fenomene prošlosti i sadašnjosti.
Kako je već istaknuto, drugi izdavač je nevladino udruženje iz Petrovca na Moru – Društvo za kulturni razvoj "Bauo“, koje, kako mu i naziv kaže ("bauo" je primorski romanizovani termin za škrinju, sanduk, kofer) - ukazuje na gotovo zaboravljenu materijalnu kulturu koja je imala više značenja i namjena, zavisno od istorijskog konteksta i trenutka, te svojim izdanjima afirmiše kulturnu baštinu Primorja.

"Stoga su za izdavače pospisane Zorica Stablović Bulajić, vlasnica i izvršna direktorica preduzeća HeraEdu, koja je ujedno i glavna i odgovorna urednica izdanja, kao i Mila Medin, izvršna direktorica Društva "Bauo". Recenzenti monografije su prof. dr Žika Bujuklić, mentor, prof. dr Mirko Vasiljević i Jelena Antović, viša arhivistkinja i nekadašnja direktorica Istorijskog arhiva Kotor. Korekturu potpisuje Ivana Stojanović, dok je za likovno rješenje korice zaslužna tehnička urednica Jasmina Živković. Monografija je štampana u tvrdom povezu, u tiražu od 500 primjeraka.

Kako su kazali iz Društva "Bauo", datum i termin održavanja promocije knjige u Kotoru, usljed promjena lokacije, zbog nedavno uvedenih novih mjera, biće saopšten naknadno.

Ulaz je slobodan za sve zainteresovane posjedioce, s napomenom da se svi prisutni pridržavaju propisanih mjera za suzbijanje širenja pandemije virusa korona covid-19.

Riječ autora

Ova knjiga, nastala je iz moje doktorske teze Pomorsko pravo Kotora i Dubrovnika po odredbama njihovih statuta, koju sam odbranila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, februara 2015. godine, pred komisijom u sastavu redovnih profesora: dr Mirko Vasiljević, dr Dragan Nikolić i dr Žika Bujuklić, mentor.

Profesorima Vasiljeviću i Bujukliću, koji su u svojim profesorskim i naučnim karijerama, prvi, u tgovinskom i saobraćajnom pravu i, drugi, u rimskom i pravu srednjovekovnih primorskih komuna istočne obale Jadrana, ostavili dubok trag na ovim prostorima, dugujem veliku zahvalnost, ne samo zato što su me podržavali dok je trajao rad na disertaciji, već i zbog toga što su se prihvatili da budu recenzenti ove knjige i što su me od samog početka hrabrili da je objavim.


Foto: Društvo za kulturni razvoj "Bauo"

Posebnu zahvalnost gajim prema gospođi Jeleni Antović, direktoru Državnog arhiva Crne Gore - Istorijskog arhiva Kotor, u penziji, takođe recenzentu, koja je kad god je zatrebalo, za mene bila tu tokom ovih petnaest godina koliko se bavim pravnom istorijom Kotorske komune.

Izuzetno sam zahvalna, dr sc Gordanu Ravančiću, istorijskom savetniku, ravnatelju Hrvatskog instituta za povijest u Zagrebu i dr Zoranu Ladiću, višem naučnom saradniku Zavoda za historijske nauke HAZU u Zagrebu, koji su mi omogućili da u svom radu koristim tekst Statuta Svetog Duha.

Za tumačenje ovog Statuta (Sv. Duha) i za sistematizaciju celokupne građe u knjizi, dobila sam nesebičnu pomoć i od dr Milka Štimca.
Ne smem da zaboravim ni sav trud Ane Jovićević kod izbora literature, niti da zanemarim angažovanje Ksenije Aničić, Vjere Mujović, MA Dušana Medina, arheologa i kustosa, kao i gospodina Tripa Shuberta, prvog predsednika, danas savetnika HGD Crne Gore u Kotoru.

Na kraju, neizmernu zahvalnost dugujem svojim izdavačima Heriedu iz Beograda i Društvu za kulturni razvoj Bauo iz Petrovca na Moru, direktorkama Zorici Stablović Bulajić i Mili Medin, jer bez njihove pomoći i iskrenog zalaganja, ova knjiga ne bi ugledala svetlost dana.

Iako se knjiga bavi srednjovekovnom pravnom istorijom Kotora i Dubrovnika, posebno bi me obradovalo, da pored pravnika, nađe put i do svih onih, koje interesuju srednji vek, istorija, sociologija i etnografija, ali i drugih, koje kao i ja, vezuje ljubav za ovaj deo jadranske obale.

Pod okriljem Svetog Nikole i Svetog Vlaha

Prikaz knjige dr Mirjane M. Blagojević, u izdanju HeraEdu iz Beograda i Društva za kulturni razvoj ’Bauo’ iz Petrovca na Moru, 2020.

Od Trogira do Starog Bara, istočnom jadranskom obalom, ređaju se gradovi koje prepoznajemo po lepoj arhitekturi, trgovima od oružja, pjacama i katedralama. Primeri renesanse, ili baroka osvajaju jednako i znalce i turiste. Retki će se među njima, međutim, zapitati, kako su ti biseri nastali i kako su se održali kroz vekove, sve do duboko u savremeno doba, dok ih sila pokrenuta francuskom revolucijom nije, konačno, pogasila kao nezavisne samouprave. Bogatstvo svakako stoji iza ovih dičnih i uzoritih, plemenitaških republika, ali ko ga je stvarao, kako su sticali i stečeno uvećavali, jer od ponosa i bellezza-e svakako nisu mogli da (pre)žive.

Knjiga ’Pod okriljem Svetog Nikole i Svetog Vlaha’, objašnjava nam upravo to – kako su dve najznamenitije među komunama istočnog Jadrana, ona Kotorska i Dubrovačka, došle do svog položaja, bogatstva, ugleda i uticaja. Autorka, Mirjana Blagojević, inače advokat iz Beograda, upustila se u obiman i zametan zadatak istraživanja pravne osnove pomorstva i trgovine u gradovima pod Srđem i pod Sv. Ivanom. U ovom kapitalnom delu, opisala je njihov nastanak i razvoj, izložila ih i, štaviše, uporedila i međusobno sravnila, otkrivajući šta su od pravnih normi delili, a šta im je bilo osobeno.

Delatnost trgovaca, bilo plemića, bilo pučana, podigla je i Kotor i Dubrovnik. Od pomorske trgovine živeli su i razvijali se, napredovali i širili se, i od opadanja se branili. Od nje su u oba grada, u velikim količinama, zvečali i dukati, i cekini, i dinari, i denari, nakupljali se u bursama i škatulama, da bi se od njih podizale utvrde i gradske zidine, otkupljivalo roblje, kupovala zaštita, opremale vojske i brodovlje i namirivale svakovrsne potrebe.

Uspeh i trajnost trgovačke delatnosti obezbeđivali su izgradnjom pravnog sistema, od samih početaka urbanizovanja. Pravni sistemi ovih komuna, jasno je opisano, nastajali su tokom dugog vremena, do konačnog uobličenja; na njih su uticala i rešenja mletačkog, a pre toga i kasnovizantijskog i nemanjićkog prava, uobličavali su ih i običaji zaleđa odakle su došli, i običaji onih koje su na obali zatekli; krajnji je rezultat, ipak, jedinstven skup normi, uobličen u dva statuta, i kasnije osavremenjivan.

U ovoj je knjizi opisano i kako je u Dubrovniku napisan najstariji Zakon o pomorskom osiguranju koja je pretekao do naših dana, i kako je trgovačka praksa i briga za očuvanje interesa svih učesnika jednog trgovačkog poduhvata iznedrila jedinstveno preduzeće, zvano entega, na jednakim trećinskim interesima pomoraca, brodovlasnika i trgovaca: i rizik, i dobit, delila se na tri jednaka dela, bez obzira na veičine pojedinačnih uloga. Tako se staralo o tome da jedan sloj u trgovini ne prevagne, na primer finansijski kapital, i da tako potisne ostale interese, što bi svakako ugušilo trgovinu i osiromašilo državu, uz istovremeno prekomerno bogaćenje samo jednog sloja.

Doprinos kotorske pravne istorije, s druge strane, kako to ovo delo pokazuje, nalazi se u naročitom spoju privatnog i javnog inetersa. Udruženje pomoraca, pod zaštitom Svetog Nikole Mornara, koje mi danas poznajemo pod imenom Bokeljske mornarice, postepeno je jačalo i širilo uticaj na sve odluke Grada koje su se ticale i pomorstva, i trgovine. Te su dve delatnosti bile ono na čemu je Kotor počivao, pa je tako uticaj Bratovštine Svetog Nikole Mornara na koncu presudno odlučivao o brodogradnji, angažmanu pomoraca, lučkom redu i taksama, carinama i spoljnoj trgovini, pa čak i o odbrani Grada. Teško je naći sličan primer, ako je uopšte i moguće, da jedno udruženje nastalo na privatnom interesu, tako uspešno vodi i javne poslove, na korist svih građana, bili oni u Bratovštini, ili ne.

Položaj aristokratije, nobilla, čini i osnovnu razliku u upravi ova dva grada. U Dubrovniku je vlastela nastojala da preobličava pravni okvir prema stalno promenljivim okolnostima na Mediteranu, trudeći se da održi prestiž svoje Republike. U svojim je rukama čvrsto držala i zemljišne posede po Konavlima i na Ratu, ali i trgovinu, pa i brodogradnju. Zemljišna aristokratija Kotora bila je, nasuprot dubrovačkoj, slaba i bogata samo u poređenju sa drugim kotorskim staležima; ono malo obradive zemlje i vinograda, još ugroženo bunama seljaka, nije moglo da je učini neprikosnovenom u Gradu. Još po otpadanju od nemanjićke države, nestaje i sistem koji štiti vlastelu na jednoj višoj ravni i daje joj privilegije, kakve su uživale stare porodice, na primer, Buće.

Čitajući prikaz odredbi Statuta Bratovštine Sv. Nikole Mornara, i razloge njihovog uobličavanja koje pred nas podastire autorka, postaje nam jasno kako se, snagom preduzetnosti i akumulacije kapitala do koje ta preduzetnost dovodi, izdizao sloj građana koji su se vezali za trgovinu i pomorstvo. I oni postaju vodeća klasa Kotora. Ustanovljuju svoj esnaf, strukovno udruženje – Bratovštinu Sv. Nikole Mornara, preuzimaju sve javno-pravne dužnosti vezane za pomorstvo i trgovinu, pa i za odbranu, i – natkriljuju Grad. Kotorom samo nominalno upravljaju vijeća u kojima sede nobili, sve ono što mu daje život vezuje se za odlučivanje unutar ceha pomoraca. Grad i Bratovština žive, tako, u svojevrsnoj simbiozi: Grad napreduje kad i Bratovština, ali kad Mlečani ograniče pomorstvo Kotora i ugroze interese Bratovštine, i Grad počinje da opada, ne nalazeći drugi način za napredak.

Ove su činjenice uobličene i izrečena na stranicama knjige Mirjane Blagojević. I još mnogo toga. Knjiga detaljno opisuje i nabraja robu kojom se trgovalo, njen spoljno-trgovinski tretman; opisuje i način odlučivanja i utvrđivanja trgovinske politike; daje i prikaz načina udruživanja trgovaca i uređivanja njihovih međusobnih odnosa. Knjiga, međutim, ide i dalje od toga – u njoj čitalac može naći i jasan istorijski pregled, i strukturu društva i osnovne odnose društvenih strata.

Predmet istraživanja, ovako postavljen, daje Knjizi baroknu strukturu, razuđenu i široku. Ona meandrira od istorije do ekonomije, sve u dilj zadržavajući svoj pravni karakter. Tako široko postavljena, omogućava i široko saznavanje i upoznavanje sa životom dve komune, dve zajednice pre svega trgovaca i pomoraca, koje su često prilike terale da postanu i ratnici.

U Knjizi su posebno izdvojene dve grupe crtica iz istorije Dubrovnika i Kotora, a uz Kotor i Paštrovića sa Budvom, i Perasta, Prčanja i Dobrote, koje živo oslikavaju na koje su načine primenjivane, u svakodnevnom životu, trgovini i vojevanju, odredbe statutâ i drugih propisa ova dva grada. Uz to, u knjizi se nalaze i neki prepisi starih dokumenata i knjiga, uključujući i neke odredbe jedne druge kotorske bratovštine – Svetog Duha, do sada neobjavljivane u našoj literaturi.

Knjiga je pisana nadahuto, onako kako samo može da piše neko ko je sasvim upućen u predmet o kome piše, koji ga razume, prihvata i voli. Rečnik joj je bogat, podseća nas na mnoge pojmove kojih se retko prisetimo, a uči nas i mnoštvu novih. Potonji su objašnjeni nenametljivo, sledeći sam tok objašnjavanja i uvođenja u svet pomoraca i trgovaca, koji su silom prilika bivali i ratnici. I tako je izgrađen jedan nepretenciozan stil, jasne i uobličene rečenice.
Posvećenost je očigledna iz obuhvata materije – ovo nije tek suvoparna analiza i prikaz pravnih normi jedne minule epohe. Ovo je tekst koji odaje pravog pravnika, onog koji razume da svaka norma, kada se uobliči, ima iza sebe čitav splet društvenih odnosa i istoriju uzročnog razvitka. Knjiga je, stoga, koliko pravna, toliko i sociološka, etnografska, ekonomska...

Nekolicina normi, pravnih instituta, pretekla je do nas. I danas se primenjuju, u ovom dobu koje olako smatramo visoko-razvijenim, ne primećujući da smo se tako visoko podigli samo zato što smo imali na čemu da stojimo. Ova nas knjiga na to podseća, čitajući je, možemo da naučimo kako se dobro najbolje čuva i razvija jedino ako je pravno uobličeno.