Foto: IRF

Ona je u intervjuu Vijestima kazala da će RBCG privrednicima pružati i usluge osiguranja od netržišnih rizika.

“Procesom transformacije IRF-a u RBCG, po prirodi svojih nadležnosti, rukovodi Vlada, kao osnivač buduće državne razvojne banke. Taj proces je zahtjevan i ima svoju dinamiku. Neophodno je, naime, na osnovu strateških prioriteta razvoja crnogorske privrede i najbolje prakse državnih razvojnih banaka EU, kreirati optimalno rješenje kroz zakon o razvojnoj banci”, rekla je Radović.

Ona je objasnila da smo trenutno u inicijalnoj fazi.

Kao nosilac aktivnosti, Ministarstvo finansija uputilo je, na predlog IRF-a, Vladi na usvajanje informaciju o potrebi transformacije Fonda u razvojnu banku, a na sjednici od 6. jula ove godine. Vlada ih je zadužila da pitanje transformacije uvrste u Program ekonomskih reformi za period od naredne do 2026. godine, kao i da formira radnu grupu za koordinaciju procesa transformacije.

“Naročito je važan dio kreiranja zahtjeva prema Evropskoj komisiji/delegaciji, za tehničku pomoć kroz programe TAIEX, Twinning i EU Reform Facility i izbor partnerskih državnih razvojnih banaka EU za proces transformacije kroz raspoložive evropske fondove”, navela je Radović.

U IRF-u očekuju da će Vlada u svom Planu rada za narednu godinu, u dijelu normativnih aktivnosti, predvidjeti i utvrđivanje Predloga zakona o RBCG i njegovo upućivanje Skupštini na usvajanje.

“Podrazumijeva se da će IRF proaktivno učestvovati u svim aktivnostima u vezi s transformacijom u nacionalnu razvojnu banku, što uključuje i obavezu anticipiranja koraka koje treba realizovati u sferi kadrovskih, prostornih i organizaciono-tehničkih uslova za planiranu transformaciju”, kazala je Radović.

Prema njenim riječima, neke korake su već napravili.

“Nedavno je IRF kao prva državna razvojna finansijska institucija sa Zapadnog Balkana postao članica ELTI asocijacije koja okuplja državne razvojne i izvozne banke EU. To nam pruža dodatne mogućnosti da uspostavimo strateška partnerstva s najjačim razvojnim bankama Evrope. Koliko će nam značiti njihovo iskustvo i podrška u periodu transformacije, suvišno je i pričati”, ocijenila je Radović.

Na pitanje koje usluge bi imala razvojna banka, koje trenutno nema IRF, Radović je odgovorila da se transformacijom u RBCG planira implementacija dodatnih podsticaja konkurentnosti crnogorske privrede, kroz intenziviranje pristupa grantovima dostupnim kroz EU fondove koji bi takođe postali dio podrške, kreiranje novih finansijskih instrumenata po uzoru na državne razvojne banke u EU, kao i snaženje izvoznog potencijala crnogorskih kompanija kroz osiguranje izvoza od netržišnih rizika.

“Jedna od ključnih prednosti transformacije u RBCG odnosi se na unapređenje modela finansiranja na bazi pristupa EU fondovima, s posebnim fokusom na kombinovane modele koji uključuju i značajne grant komponente. Ovo je naročito značajno za inkluziju mikro, malih i ranjivih segmenata privrede, kao i podršku balansiranom regionalnom razvoju kroz finansiranje opštinskih infrastrukturnih projekata i ostalih projekata kojima se unapređuju uslovi za razvoj biznisa i kvaliteta života u lokalnim zajednicama, s posebim akcentom na opštine s nižim prosjekom razvijenosti”, objasnila je Radović.

Takođe, osiguranje izvoza od netržišnih rizika je nova usluga koju bi RBCG trebalo da ponudi privrednicima.

“Cilj je podsticanje crnogorskog izvoza i povećanje konkurentnosti crnogorskih preduzeća na inostranim tržištima, što je od posebne važnosti u uslovima brisanja barijera i stvaranja zajedničkog jedinstvenog tržišta u našem regionu pod okriljem Berlinskog procesa. Obavljanjem poslova osiguranja izvoza RBCG, između ostalog, preuzela bi i ulogu izvozno-kreditne agencije”, dodala je Radović.

Na pitanje da li bi RBCG raspolagala većim fondom novca koji bi bio dostupan privredi, u odnosu na onaj kojim sada raspolaže IRF, Radović je odgovorila da je realno očekivati da će upodobljavanje crnogorske razvojne finansijske institucije s najboljim praksama državnih razvojnih banaka i pravnom tekovinom EU, otvoriti prostor za nove fondove i dodatne povoljnosti za privredu.

“IRF u kontinuitetu ostvaruje značajnu saradnju s međunarodnim finansijskim partnerima, kao što su Evropska investiciona banka, Razvojna banka savjeta Evrope i Francuska razvojna agencija. Međutim, savremeni finansijski instrumenti dostupni kroz evropske fondove, kao i namjenska sredstva dostupna u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, nameću potrebu unapređenja institucionalnog okvira državne razvojne institucije, kako bi se poboljšala iskorišćenost dostupnih sredstava”, saopštila je Radović.

Na pitanje koju će korist crnogorska privreda imati od transformacije, Radović je odgovorila da Razvojna banka, nakon obavljenog procesa sertifikacije od Evropske komisije (EK), dobija mogućnost pristupa EU fondovima, po osnovu kojih se stiču uslovi da ponuda crnogorskoj privredi bude obogaćena različitim finansijskim instrumentima kao što su garantne šeme, ulaganje u rizični kapital – vlasnički kapital i slično, po uzoru na razvojne banke država članica EU.

“Za krajnje korisnike, novi finansijski instrumenti su osnov za kvalitetnije zadovoljenje potreba, posebno sa stanovišta kapitala, nižih kamatnih stopa, dužeg roka dospijeća, korišćenja grant komponenti, smanjenih zahtjeva za kolateralom i drugo, uz snažnije multiplikativne efekte na cjelokupnu privredu i bolju alokaciju razvojnih sredstava”, rekla je Radović.

Na pitanje da li bi razvojna banka bila konkurent crnogorskim komercijalnim bankama, Radović je odgovorila da prema svom mandatu, državna razvojna banka opslužuje tržišne segmente koje finansijski sistem, gdje se prvenstveno misli na komercijalne banke, ne opslužuje adekvatno.

“Takođe, uloga državnih razvojnih banaka je izuzetno važna tokom ekonomskih kriza, kada pružanjem kontracikličkog kreditiranja i podrške privredi, povećava raspoloživost finansijske podrške, omogućava likvidnost privrede i njenu održivost u što smo imali priliku da se uvjerimo tokom saniranja efekata pademije”, objasnila je Radović.

Komplementarnost državnih razvojnih banaka i komercijalnih banaka ogleda se i u potrebi da državna razvojna banka podrži strateške infrastrukturne i razvojne projekte, kao i da obezbijedi inkluziju ranjivih segmenata kao što su mladi i žene, individualni poljoprivredni proizvođači i slično, za koje komercijalne banke, uglavnom, pokazuju nedovoljno interesovanje.

“Dakle, bez ikakve dileme, postoji dovoljno prostora i potrebe u Crnoj Gori da buduća razvojna banka Crne Gore i komercijalne banke budu partneri i kvalitetno sarađuju”, zaključila je Radović.


(MINA Business)