Ilustracija, Foto: Pixabay

Ponoćna užina

Ne možete da odolite da provirite u frižider u kasne sate? To može da poveća rizik od srčanih bolesti ili dijabetesa, pokazalo je istraživanje Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika u Meksiko Sitiju.

„Ova navika povećava rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa, jer vremenom nećete imati samo visoke nivoe triglicerida nakon noćnog obroka već i trajno“, kaže autor studije dr Rud Buijs.

Trigliceridi su opasne masnoće u krvi koje se akumuliraju u masnom tkivu i ne možete ih se tako lako otarasiti. Najbolje bi bilo da jedete što manje noću i treba da postoji razmak 11, 12 sati između večernjeg obroka i doručka.

Bindžovanje

Ostajanje do kasno u noć da biste pogledali još jednu epizodu omiljene serije oduzima vam dragocjeni san. U novoj studiji, oni koji su previše gledali TV primijetili su da su umorniji, imaju više simptoma nesanice, lošiji kvalitet sna.

Američka akademija za medicinu spavanja preporučuje odraslima da spavaju sedam sati ili više da bi imali optimalno zdravlje.

Obrok uz slanik

Ako posolite sve što jedete, možda ugrozite svoje zdravlje jer previše slane hrane uzrokuje 9,5 odsto ukupnih smrtnih slučajeva povezanih sa ishranom, prema studiji objavljenoj u časopisu Američkog medicinskog udruženja.

Previše soli može oštetiti srce ili bubrege, piše Helt.

Grickanje noktiju

Grickanje noktiju je ružna navika, ali i opasna. Adam Fridman, vanredni profesor dermatologije na Medicinskom fakultetu DŽordža Vašingtona kaže:

„Ovdje se mogu razmnožavati izazivajući osjetljivu, otečenu paronihiju (infekcija oko pregiba nokta), felon (strep infekcija jastučića prsta – super bolna) ili čak dublje infekcije koje uključuju dublje strukture prstiju. U pravom okruženju, bakterije mogu ući u krvotok i na kraju izazvati sepsu, potencijalno po život”.

Preskakanje doručka

To je zaista najvažniji obrok u danu, kaže nutricionista Dana Grin.

„Doručak reguliše vaš apetit tokom cijelog dana, tako da ga preskakanje čini da jedete više kasnije u toku dana, a to je uvod u prekomjernu težinu. A to je sve dalje rizik od srčanih bolesti i smrti”, navodi Grin.

(Klix.ba)