Bezbjednost hrane presudna je, ne samo za bolje zdravlje građana, već i za kvalitet života, ekonomski razvoj, trgovinu i međunarodnu reputaciju države, poručili su iz Instituta za javno zdravlje (IJZ).

Iz IJZ su kazali da hrana za ljude mora da zadovolji dva elementarna uslova - da bude zdravstveno bezbjedna i nutritivno vrijedna.

Kako su naveli, zdravstveno bezbjedna hrana je ona koja ne sadrži mikrobiološke, hemijske, niti fizičke kontaminente i koja nakon konzumiranja neće dovesti do poremećaja zdravlja.

Iz IJZ su rekli da najnoviji podaci ukazuju da se svakog dana oko 1,6 miliona ljudi razboli zbog zdravstveno nebezbjedne hrane.

"Te da svakog dana oko 340 djece mlađe od pet godina umre od bolesti koje se prenose hranom i konzumiranjem zdravstveno nebezbjednih namirnica i obroka“, dodali su iz Instituta.

Prema njhovim riječima, osnovni način za prevenciju bolesti koje se prenose hranom je poštovanje higijenskih procedura i protokola u radu sa hranom.

„Bolesti koje se prenose hranom pogađaju jednu od deset osoba širom svijeta svake godine, a standardi koji se odnose na zdravstvenu bezbjednost hrane nam pomažu da osiguramo da je ono što jedemo bezbjedno“, istakli su iz IJZ.

Oni su ukazali da je vrijednost trgovine hranom 1,6 milijardi USD, otprilike deset odsto ukupne godišnje trgovine na globalnom nivou, a da je zbog zdravstveno nebezbjedne hrane gubitak 95 milijardi.

Iz IJZ su kazali da je bezbjednost hrane presudna, ne samo za bolje zdravlje, već i za kvalitet života, ekonomski razvoj, trgovinu i međunarodnu reputaciju zemlje.

Iz te zdravstvene ustanove su rekli da i klimatske promjene doprinose rasprostranjenosti opasnosti izazvanih zdravstveno nebezbjednom hranom.

„Mikroorganizmi otporni na antimikrobna sredstva mogu se prenijeti direktnim kontaktom između životinja i ljudi ili kroz lanac ishrane i životnu sredinu. Procjena je da 700 hiljada ljudi širom svijeta umre zbog infekcija prouzrokovanih mikroorganizmima otpornim na antibiotike“, kaže se u saopštenju.

Ističe se da dobra higijenska praksa u svim segmentima prehrambrenog i poljoprivrednog sektora pomaže smanjenu nastanka i širenja bolesti prouzrokovanih zdravstveno nebezbjednom hranom.

Iz IJZ su rekli da se edukacijom o zdravstvenoj bezbjednosti hrane povećava informisanost potrošača, koji se uče da prave izbore, podstiču i zahtijevaju sigurnije snabdijevanje hranom.

„Zato svako treba da preuzme aktivnu ulogu u prevenciji bolesti koje se prenose hranom, a Svjetski dan bezbjednosti hrane pruža priliku da se informišete i uključite“, poručuje se u saopštenju.

Navodi se da je uloga IJZ-a u oblasti bezbjednosti hrane veoma značajna.

Iz IJZ su kazali da, osim što su uspostavili laboratorije koje su osposobljene za veliki broj akreditovanih metoda analiza hrane i vode, organizuju i kirseve higijnskog minimuma za zaposlene koji rade sa hranom.

"Cilj kurseva je ovećanje nivoa znanja zaposlenih o higijeni i bezbjednosti hrane i zato nijesu samo zakonska obaveza, nego i odlična preventivna mjera u spriječavanju nastanka bolesti koje se prenose hranom", dodaje se u saopštenju.