Ilustracija

Iz te radničke asocijacije su sve donosioce odluka pozvali da počnu da se bave i uvođenjem odgovornosti na svim nivoima, otvaranjem novih radnih mjesta, te održivim rastom i razvojem.

„Zaštita ličnog i dostojanstva profesije i obezbjeđivanje dostojanstvenih uslova rada i zarada, prioritetne su teme kojima bi donosioci odluka trebalo da se bave. Krajnje je vrijeme da socijalne teme zauzmu dominantno mjesto u javnom diskursu“, rekli su iz USSCG.

Iz Unije su, povodom Svjetskog dana dostojanstvenog rada, kazali da prema istraživanju te radničke asocijacije iz aprila ove godine, rađenim pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije rada (MOR), preko polovine svih ispitanika ima nesigurne oblike ugovora o radu.

„Gotovo 41 odsto ispitanika izjavilo je da im se zarada ne uvećava po osnovu ostvarenog prekovremenog rada, dok svaki peti ispitanik ističe da ne koristi godišnji odmor, pri čemu njih gotovo 14 odsto ne koristi ni pripadajući sedmični odmor“, dodaje se u saopštenju.

Iz Unije su kazali da je oko 14 odsto ispitanika istaklo da su prinuđeni da rade dopunski posao radi obezbjeđivanja egzistencije, od čega samo njih 17,5 odsto ima potpisan ugovor o dopunskom radu.

„Trećina ispitanika planira ili je već preduzela konkretne aktivnosti po pitanju odlaska iz Crne Gore. Kao najfrekventniji odgovor, kada su u pitanju razlozi za odlazak iz Crne Gore, ubjedljivo se navodi adekvatna zarada, dok su na drugom mjestu bolji uslovi rada“, navodi se u saopštenju.

Iz Unije su podsjetili da se cijena rada u Crnoj Gori, od 2007. godine do danas, povećala svega pet EUR, odnosno sa 55 EUR na 60,3 EUR.

„Minimalna zarada u Crnoj Gori od 1. oktobra ove godine iznosi 250 EUR, a minimalna potrošačka korpa oko 650 EUR, pri čemu su iz nje izostavljeni troškovi stanovanja“, precizirali su iz Unije.

Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) registrovano je ukupno 55 hiljada nezaposlenih, dok oko 40 hiljada osoba radi na crno.

„U prosjeku, zaposleni u Crnoj Gori rade 44,5 sati sedmično, pri čemu većina njih nije uopšte, ili je samo djelimično, isplaćena za taj rad. Na granici siromaštva živi 23,6 odsto građana“, rekli su iz Unije.

U toj radničkoj asocijaciji smatraju da je socijalni dijalog na posebnom ispitu, a antisindikalna diskriminacija i dalje prisutna.

„Nepovjerenje građana u institucije sistema je očigledno i zabrinjavajuće. Sistem odgovornosti na svim nivoima izostaje. Svi ovi podaci karakterišu državu koja pretenduje da postane prva naredna punopravna članica Evropske unije (EU), pa se postavlja pitanje koliko smo blizu ili pak daleko od tog cilja“, zaključuje se u saopštenju.