Ilustracija, Foto: Pexels

Kako je saopšteno iz PKCG, potrebu za zapošljavanjem novih kadrova iskazalo je 86,5 odsto poslodavaca.

U okruglom stolu su učestvovali predstavnici privrede, programerske zajednice, Centra za stručno obrazovanje, Ministarstva rada i socijalnog staranja, Ministarstva prosvjete, Sekretarijata za preduzetništvo Glavnog grada, Zavoda za zapošljavanje Crne Gore i UNOPS-a.

Direktor Sektora za obrazovanje i kvalitet Privredne komore Mladen Perazić je ukazao na sve veći uticaj sektora informacionih tehnologija na tržište rada, s obzirom na to da je on u konstantnoj ekspanziji, prenosi CdM.

"Situacija sa Covid-19 je dodatno ukazala na neophodnost digitalizacije ne samo našeg obrazovnog sistema, već i cjelokupnog poslovnog i društvenog života i rada. Samo oni koji brzo prihvate inovaciju u ovom smjeru mogu opstati", rekao je Perazić.

Prema njegovim riječima, dinamičke promjene koje su najočitije u ovom sektoru iziskuju stalna istraživanja i analizu trendova razvoja u ovoj oblasti što je i tema današnjeg skupa. On je dodao da okrugli sto predstavlja samo jedan od događaja koji Komora realizuje u saradnji sa zajednicom programera Dev Club.

Community leader Dev Cluba Dragan Čabarkapa je kazao da je ta zajednica programera nastala u cilju boljeg povezivanja ljudi iz branše, te je u kratkom periodu od osnivanja postigla značajne rezultate, u projektima usavršavanja stručnjaka u IT-u, organizacije hakatona CoronaThon i sličnim.

"Našem sektoru nedostaje kvalitetni kadar. Ne možemo mnogo da tražimo u takmičenju sa kvalitetnim firmama na evropskom tržištu ili šire bez edukovanog kadra. Zato smo inicirali istraživanje da utvrdimo stanje i usmjerimo se ka reformi IT obrazovanja kako bismo u u budućnosti imali mnogo više kadrovskih kapaciteta za realizaciju projekata iz ove oblasti", smatra Čabarkapa.

Rezultate istraživanja predstavila je sekretarka Odbora udruženja Informaciono komunikacionih tehnologija Privredne komore Nada Rakočević. Ona je pojasnila da je istraživanje o deficitarnim zanimanjima ICT profila relaizovano u okviru aktivnosti koje Privredna komora Crne Gore sprovodi na polju unapređenja poslovnog ambijenta. Podaci su prikupljeni putem online ankete koja je obuhvatila 179 ispitanika iz ICT, ali i drugih sektora.

U PKCG navode da je dinamičan razvoj ICT-a uticao na svjetsku privredu (a i cjelokupno društvo) da uđe u četvrtu industrijsku revoluciju, nazvanu Industrija 4.0, čija je okosnica digitalna transformacija. U fokusu su ljudski resursi sa razvijenim digitalnim vještinama i kompetencijama, nezavisno od sektora u kom posluju. Razvoj novih ICT zanimanja, ne samo za potrebe ICT sektora kao posebne industrije, već i kao logistike ostalim sektorima, uslovljava intenzivno ispitivanje potreba tržišta rada i agilni razvoj obrazovnih modela koji bi zadovoljavali potrebe za ljudskim resursima.

"Svi sektori moraju proći kroz digitalnu transformaciju, a to ne mogu bez IT-a", kazala je Rakočević.

Da postoje poteškoće u pronalaženju kvalitetnog IT kadra smatra 97,3 odsto anketiranih čelnika kompanija. Od anketiranih rukovodioca kompanija koje posluju u ICT, 56,8 odsto njih, smatra da crnogorski obrazovni sistem ne produkuje IT kadrove u skladu sa potrebama tržišta rada, dok 40,5 odsto ocjenjuje da to djelimično čini.

"Na pitanje koliko novih IT kadrova planiraju da uposle do kraja godine, 29 od 37 kompanija iz ICT sektora, planira da zaposli, kumulativno, 111 ljudi iz ove struke", navodi se u istraživanju.

Lista deficitarnih kadrova je velika, a među njima se izdvajaju sistem inžinjeri, administratori i integratori, database inženjeri, program i project menadžeri, programeri, dizajneri, BigData analitičari, programeri vještačke inteligencije i virtuelne realnosti, inžinjeri kvaliteta i brige o korisnicima i drugi.

Neminovno je ulaganje u IT kadrove. Anketirani rukovodioci ICT firmi navode da ulažu u zaposlene, a među njima najviše one koje organizuju obuke u svojim kompanijama.

Istraživanje je obuhvatilo i kompanije van ICT sektora.

Visok procenat kompanija u svojoj organizacionoj strukturi nema IT ogranizacionu jedinicu (70,4 odsto), dok 29,6 odsto kompanija koje ne posluju u ICT sektoru imaju IT organizacionu jedinicu.

Procenat IT stručnjaka u odnosu na ukupan broj radnika se kreće od nula do 33 odsto. Potrebe za IT uslugama kompanije dominantno zadovoljavaju kombinovanjem sopstvenih IT kadrovskih kapaciteta, angažovanjem IT kompanija 51,9 odsto, za kompletan outsourcing IT usluga opredjeljuje se 29,6 odsto anketiranih, dok se njih 18,5 odsto oslanja samo na svoje zaposlene. Poteškoće u nalaženju kvalitetnog IT kadra ima 55,6 odsto kompanija van ICT sektora poslovanja.

"Nažalost, iako postoji poteba za IT kadrom koje prati nezadovoljstvo kompetencijama dostupnog, veoma mali broj anketiranih ulaže u njegovo usavršavanje, tek njih 18,5 odsto. Ohrabruje 48,1 odsto odgovora koji ukazuju na svjesnost da bi trebalo ulagati više", navodi se u istraživanju.

U ocjeni važnosti digitalne transformacije na povećanje konkurentnosti kompanije (ocjene na skali od 1-5), 70,4 odsto ispitanika dalo je najvišu ocjenu 5, tj ocijenilo je ovaj proces kao veoma važan. Za stepen niže, ocjenu 4 dalo je 22,2 odsto anketiranih. Ravnodušan stav o procesu digitalne transformacije imalo je 7,4 odsto anketiranih. Dobro je da nije bilo ocjena 1 ili 2, što govori o činjenici da rukovodioci kompanija koje ne posluju u ICT sektoru ipak imaju visok stepen svijesti o važnosti digitalne transformacije na dalje poslovanje kompanije. Da privrednici prepoznaju potrebu za digitalnom transformacijom govori 66,7 odsto anketiranih koji potvrđuju da planiraju da definišu Plan digitalne transformacije kompanije, nasuprot 33,3 odsto koji nemaju u planu ovu aktivnost.

U istraživanju je učestvovalo i 115 zaposlenih u kompanijama iz i van ICT sektora.

"Za razliku od poslodavaca koji su podijeljeni u ocjeni zadovoljstva kompetencijama svojih IT kadrova, zaposleni u visokom procentu smatraju da posjeduju potreban nivo digitalnih vještina za obavljanje radnih zadataka, 94,8 odsto smatra da posjeduje pomenute vještine", stoji u istraživanju.

Ohrabruju potvrdni odgovori 80 odsto anketiranih na pitanje da li prate koncept cjeloživotnog učenja u oblasti IT-ja. Djelimično svoje IT vještine kontinuirano unapređuje 18,3 odsto ispitanika, dok njih 1,7 odsto ne prati IT tehnologije u smislu unapređenja svojih vještina.

Armen Čekić iz UNOPS-a smatra da je predstavljeno istraživanje veoma korisno, jer može poslužiti kao osnova za buduće grantove. Smatra da je potrebno utvrditi prioritetna deficitarna zanimanja u IT-u i uključiti ih u obrazovne programe, kao i ona kod kojih se do potrebnog kadra može doći kroz druge forme edukacije.

Đorđe Borović iz Ministarstva rada i socijalnog staranja informisao je da je u toku poziv podrške zapošljavanju u manje razvijenim opštinama i pozvao zajednicu programera da se uključi u njegovu realizaciju.


(Investitor.me)