Foto: Ilustracija

Kako je prenio „Njujork tajms“, psiholozi su ispitivali prirodni negativan stav ljudi prema sebi i došli su do zaključka da smo se razvijali tako da su nam negativna iskustva i greške važniji nego uspjesi.

„Samokritika je uticala na naš um i tijelo“, zaključio je Ričard Dejvidson, osnivač i direktor „Centra za zdrave umove“ na univerzitetu Viskonsin-Medison.

Tokom evolucije ljudi su smatrali da su važniji naši nedostaci, greške i propusti nego naši uspjesi, objasnio je.

Dodao je da takav način razmišljanja može da utiče na našu produktivnost i na naše tijelo i to tako da uzazove razne upale, hronične bolesti i da ubrza starenje.

To, međutim, nije kraj priče, jer samokritika može da se promijeni u priliku da učinimo nešo što bi moglo doprinijeti ličnom napretku.

A na pitanje zašto smo mi tako strogi prema sebi, naučnici objašnjavaju da kada načinimo grešku u stranju smo da primijetimo da smo aktivirali mehanizam koji prati rad našeg uma i ponašanje.

„To nam pomaže da primijetimo naše greške i propuste. U nekim slučajevima kada je naš integritet ugrožen bitno je da nam naš um kaže šta je važno i šta je dobro, a sta je loše i da naš um može da razdvoji dobro od lošeg“, poručuju.

















Izvor: Cdm