Foto: ilustracija

Kako prognozira Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), svjetska ekonomija će godine porasti 2,7 posto, 0,1 procentni poen više nego što je prognozirano u martu.

Naredne godine rast bi trebalo da ubrza na 2,9 odsto, u skladu s procjenom iz marta, budući da podignute kamatne stope u velikim privredama sve više koče privatna ulaganja, počevši od tržišta nekretnina, prenosi Hina.

Podsticaj rastu trebalo bi da bude ukidanje strogih mjera suzbijanja covida u Kini i spuštanje cijena energije s visokih prošlogodišnjih nivoa, što ublažava pritisak na budžete domaćinstava, pa se raspoloženje kompanija i potrošača oporavilo, iako s niskih vrijednosti.

Inflacija bi na nivou OECD-a trebalo da sklizne s prošlogodišnjih 9,4 odsto na 6,6 odsto u ovoj godini i na 4,3 odsto u narednoj, zahvaljujući strožoj monetarnoj politici, nižim cijenama energije i hrane i ublaženim problemima u lancima nabavke.

U takvim bi uslovima američka privreda ove godine trebalo da poraste 1,6 odsto i jedan odsto u narednoj, s obzirom na odloženi uticaj povećanih kamatnih stopa.

"Aktivnost u eurozoni trebalo bi da ubrza s prognoziranih ovogodišnjih 0,9 odsto na 1,5 odsto u narednoj godini, jer će niža inflacija manje pritiskati primanja", procjenjuju u OECD-u, podigavši prognoze za obje godine 0,1 procentni poen.

Zbog visoke inflacije Evropska središnja banka (ECB) nastaviće da podiže kamatne stope koje bi trebalo da dostignu vrhunac u trećem tromjesečju, od 4,25 odsto i zadržaće ih na tom nivou do kraja naredne godine.

U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ključna kamatna stopa trebali po, prema prognozama OECD-a, uskoro da dosegne vrhunac, s rasponom od 5,25 do 5,5 odsto, i skromno se smanji u drugoj polovini naredne godine.