Foto: Portal RTV Budva/arhiva

U Crnoj Gori građani biraju izborne liste a odbornike i poslanike bira partija. Ustavom Crne Gore određeno je da odbornike i poslanike, predstavnike vlasti, biraju građani i da se ne može priznati vlast, koja nije izraz slobodne volje građana.

Zbog činjenice da odbornike i poslanike bira partija, izbori su izraz volje partija a ne izraz volje građana. Vlast je izraz volje nekoliko podnosilaca izbornih listi, koji određuju redosled kandidata na izbornim listama. Nekoliko podnosilaca izbornih lista preuzeli su od građana vlast, nad cjelokupnom državnom imovinom u Crnoj Gori. Odbornici i poslanici rade po nalogu i za interes podnosilaca izbornih listi od kojih su dobili mandat, interes građana ih ne interesuje jer mandate nisu dobili od građana.

U konačnim rezultatima za izbor odbornika ili poslanika nalaze se samo podaci koliko je koja izborna lista dobila mandata, ne i podaci koji su kandidati dobili odbornički ili poslanički mandat. Više je nego jasno, da su partije nosioci suvereniteta, jer one dobijaju mandate umjesto da mandate dobiju kandidati. Glasajući za izbornu listu građani neznaju kom kandidatu sa dali glas.

Konačne rezultate izbora odbornika i poslanika u kojma se navodi koliko je koja lista dobila mandata, priznaje OIK, DIK Ustavni sud i predstavnici EU.

U cjeloj Evropi samo su partije u Crnoj Gori i Srbiju preuzele vlast od građana.

Ustav CG i međunarodni ugovori daju građanima pravo da biraju odbornike i poslanike, Zakon o izboru odbornika i poslanika oduzima im to pravo i partijama omogućuje da biraju odbornike i poslanike.

Ustavom CG i Poslovnikom o radu Skupštine CG određen je hitan postupak i većina od 41. poslanika za usaglašavanje zakona sa Ustavom i međunarodnim ugovorima, kojim se uređuje korišćenje biračkog prava. Nije potrebna 2/3 većina poslanika jer se usaglašavanjem biračkog prava ne mijenja izborni sistem, koji i dalje ostaje nepromijenje, proporcionalni izborni sitem.

Građani Crne Gore ne mogu da ostavre ni drugu mogućnost ostvarivanja vlasti, koja je određena ustavom, ne mogu da vrše vlast putm referenduma direktno bez Skupštine. Referendumske odluke imaju jaču pravnu snagu od odluka Skupštine ali su partije onemogućile građanima referendumsko ostvarivanje vlasti, jer ne žele Zakonom o referendumu da odrede postupak sprovođenja referenduma.

Ustavom je određeno da predlog za raspisivanje referenduma može podnijeti i 10% građana, koji imaju biračko pravo. Zakon o referendumu ne sadrži postupak ostvarivanja referenduma na predlog građana, partije onemogućavaju građanima ostavrivanje vlasti putem referenduma.

Sve navedno vrlo dobro poznaje Evropska Komisija i ipak redovno priznaje rezultate izbora u Crnoj Gori, koji nisu izraz volje građana.

Zbog navednog postupanja EU Crna Gora bi morala prekinuti dalje pregovore o ulasku u EU sve dok EU priznaje izbore koji nisu izraz volje građana.

Crna Gora nije suverena država njenih građana već suverena država političkih partija i evropska kolonija.