Ilustracija, Foto: Pexels/Ketut Subiyanto

Francuski naučnici sada imaju odgovor na pitanje zašto je to tako.

Iako svi mi dok spavamo prolazimo kroz nekoliko ciklusa REM-faza, odnosno sanjamo više puta tokom svake noći, svi se mi možemo podijeliti na dva tipa spavača: one koji više puta nedjeljno pamte da su nešto sanjali i one koji nema šanse da se sjete svojih snova, čak ni par puta mjesečno.

Osobe koje često imaju “žive”, odnosno lucidne snove su rijetke, a putem tomografije vidi se da je njihov mozak tokom spavanja vrlo aktivan, posebno centri za pamćenje, a isto tako oni imaju vrlo lagan san iz kojeg se lako bude.

“Stvar je u tome da mozak osobe koja se nalazi u dubokom snu nije u stanju da uskladišti novu informaciju. Da bismo zapamtili šta smo sanjali, neophodno je da budemo polubudni. Zato najlakše pamtimo one snove koje smo sanjali neposredno prije nego što smo ustali iz kreveta”, objašnjava autorka studije objavljene u časopisu “Neuropsychopharmacology”, doktorka Perin Rubi.

Međutim, iako postoji razlika u tome koliko pamtimo svoje snove, to ne znači da ne sanjamo svi podjednako.

“Štaviše, postoje indicije da ljudi u dubokom snu, iako ne pamte sadržaj svojih snova, sanjaju više od onih koji imaju lagan san i u stanju su da se prisjete svojih noćnih avantura”, objašnjava doktorka Rubi.


(Magazin Novosti/DDL)