Zdravo Budvo mučenice, ti betonska ljepotice,
Ti si vila sa Balkana, armirača sa svih strana,
Betonom te punili, k’o što znate, u zamjenu za kvadarte,

Niklo zgrada na sve strane dosta, al’ nam Budva sva maćeha posta,
Čuvala nas Budva mati dok je mogla da nas prati, kad joj djeca postadoše ljudi, ko će mati sad ljubav da vrati, jer su preči novci i kvadrati!

Prođe ljubav prema svojoj mati, a odoše za evre kvadrati, sad nam Budva na staricu liči, niko više s gradom se ne diči!

Svako dijete sad zgradicu ima i u istu on turiste prima,
Novo ljeto dođe jos vrelije, a drveta k’o da bilo nije.

Grad nam stari svoju muku muči, od urina smrdi na sve strane, dok se Budva od starosti grči, čekajući tako bolje dane.

Sad se sjetih, dok Vam ovo pišem, od te muke i ja teško dišem, obuze me neka čudna tuga i osjetih tu čudnu gorčinu, jer grad što volim predajem mom jedinom sinu.

Željko Srdanović