Foto: RTCG

PPCG je krovni strateški dokument procesa evropske integracije Crne Gore koji definise obim i dinamiku reformi koje su potrebne za usklađivanje sa pravnom tekovinom EU.

Zenović je na okruglom stolu u Podgorici kazao da je u četvrtom kvartalu prošle godine počela izrada PPCG koji se odnosi na programski period 2024-2027, kako bi se taj dokument uskladio sa novom pravnom tekovinom EU, ali i dinamikom donošenja nacionalnih zakonodavnih i strategijskih dokumenata.

Kako je naveo, prva faza izrade podrazumijevala je detaljnu analizu skoro pet hiljada akata koje je EU usvojila od oktobra 2021. do oktobra 2023. godine, odnosno ocjenjivanje relevantnosti u pogledu prenošenja tih akata u nacionalno zakonodavstvo.

„Imajući u vidu brojnost i obim akata EU, ova vrlo zahtjevna analitička faza trajala je i u toku prvog kvartala ove godine, nakon čega se pristupilo kreiranju planova za prenošenje svih akata koji su ocijenjeni kao relevantni u nacionalno zakonodavstvo“, dodao je Zenović.

Prema njegovim riječima, PPCG je strukturiran tako da svako pregovaračko poglavlje ima uvod u te planove i potrebe.

"U okviru svih planova i potreba odvojeni su dijelovi koji se odnose na strateški i zakonodavni okvir, a sam zakonodavni okvir obuhvata kako zakonska rješenja, tako i podzakonske akte”, pojasnio je Zenović.

Pored toga, kako je dodao, plan prate četiri aneksa: Pregled mjerila za zatvaranje preogvaračkih poglavlja, Pristupna podrška IPA II i IPA III, UN Agenda 2030. EU Agenda i Sektori IPA III – (Uvezivanje ciljeva održivog razvoja UN sa pregovaračkim poglavljima, klasterima, IPA prozorima i tematskim priroritetima), Akronimi institucija, te Akronimi klastera.

Zenović je kazao da je, imajući u vidu da određeni broj institucija još nije usvojio pravilnike o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, kao ni kadrovske planove, prilikom izrade PPCG odlučeno da dokument ne sadrži dijelove koji se odnose na administrativne kapacitete i infrastrukturu.

“Plan je da se uradi detaljna analiza potreba po svim pregovaračkim poglavljima u pogledu jačanja administrativnih kapaciteta i infrastrukture”, naveo je Zenović.

On je rekao da je Nacrt Programa pristupanja Crne Gore EU 2024-2027, u okviru sva 33 pregovaračka poglavlja, obuhvatio ukupno 714 planova, i napomenuo da se određeni broj akata ponavlja kroz više poglavlja.

“Od 714 propisa, 158 ih je planirano kroz strateški, a 556 kroz zakonodavni okvir”, naveo je Zenović.

On je kazao da je, što se tiče dinamike planova po godinama koja bi trebalo da reflektuje političku opredijeljenost Vlade da pregovore u pristupanju EU finalizuje do 2027. godine, najviše obaveza planirano za 2024. godinu – 335.

Prema riječima Zenovića, za 2025. godinu planirano je 228 akata, za 2026. 100 propisa, a u 2027. godinu 51 propis.

“Najveći dio obaveza suštinskih, strukturno najizazovnijih je predviđeno da se završi do kraja naredne godine“, rekao je Zenović.

On je kazao da je PPCG-om najviše obaveza planirano u pregovaračkim poglavljima 12- Bezbjednost hrane, veterinarstvo i fitosanitarna politika (96), 14- Saobraćajna politika (66), 23- Pravosuđe i temeljna prava (51), 1-Sloboda kretanja robe (45) i poglavlju 27- Životna sredina i klimatske promijene (42).

Kako je naveo Zenović, najveći broj akata trebalo bi da usvoje Uprava za bezbjendost hrane, veterinu i fitosanitane poslove (98), Ministarstvo finansija (82), Ministarstvo saobraćaja i pomorstva (64), Ministarstvo turizma, ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera (56) i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (53).

On je kazao da će PPCG biti uskoro usvojen na Vladi i dodao da žele da imaju nevladin sektor kao partnere u realizaicji tog plana.

Poslanica u Skupštini Crne Gore Simonida Kordić istakla je da je za proces evropskih integaracija i zadatke koje pregovaračke grupe treba da ostvare najvažnije što postoji najviši nivo političke saglasnosti po pitanju članstva u EU, ali je ukazala na nedostatak ekspertskih kapaciteta da se u zadatom vremenu kvalitetno obave svi ti zadaci.

Zenović je rekao da nastoje da ljude koje imaju u sistemu zadrže i motivišu da tu ostanu, ali je ukazao i na značaj velikog broja instanci koje Crnoj Gori omogućavaju dragocjenu ekspertku podršku, koja je najčešće besplatna.

Kerim Međedović iz Agencija za lokalnu demokratiju kazao je da bi državna uprava trebalo da u pregovarački proces više uključi nevladin sektor koji želi da radi i doprinosi na tom polju.

Zenović je rekao da ključna radna snaga mora doći iz državne uprave, od ljudi koji su eksperti, i dodao da nevladin sektor, koji je odličan korektivni mehanizam, vide kao partnere.

Milena Vujović iz Građanske alijanse ocijenila je ova plan kao ambiciozan i dodala da se nada da su ovaj put, budući da neki prethodni planovu nijesu realizovani, realno sagledali situaciji i ljudske i tehničke kapaciteta kojima raspolaže Crna Gora.

Zenović je kazao da analize prethodnih PPCG pokazuju nisku realizaciju, koja je najčešće razlog lošeg planiranja.

„Mislim da smo sada dali široku autonomiju i odgovornost pregovaračkim grupama da ovaj proces planiraju realno, a opet tako da reflektuje opredijeljenost Vlade da okonča pregovore o pristupanju EU do kraja 2027. godine, kako bi Crna Gora postala članica 2028“, naveo je Zenović.

Kako je dodao, uloga pregovaračih grupa biće i da ukaže gdje i u kojoj mjeri adminstracija ima potrebu za eksternom ekpertskom pomoći i nađe modalitete da se ta ekspertiza nadomjesti, a sve sa ciljem da se pravna haromizacija desi po planu koji je predvidio PPCG.