Foto: aerodromi crne gore

Predsjednik Odbora direktora tog preduzeća, Eldin Dobardžić, kazao je da su zadovoljni poslovanjem u ovoj godini.

„Preliminarni podaci pokazuju da ćemo ove godine imati dobit koja će biti nešto preko tri miliona EUR, ali u januaru očekujemo završna knjiženja i tada ćemo podvući crtu. Ukupni prihodi na kraju decembra biće oko 33 miliona EUR“, rekao je Dobardžić na konferenciji za novinare.

On je naveo da su oba aerodroma, podgorički i tivatski, ove godine opslužili nešto preko 1,9 miliona putnika, što je na 72 odsto rekordne 2019.

Bolji promet ostvario je podgorički aerodrom u odnosu na tivatski, zbog dobro poznatih geopolitičkih okolnosti u Evropi i izostanka nekih tradicionalnih tržišta.

Dobardžić je kazao da tri četvrtine od ukupnog broja putnika stižu kompanijama Air Serbia, Air Montenegro, Wizz Air, Ryanair, Turkish Airlines i Austrian Airlines.

Strateški uspjeh na koji su u kompaniji posebno ponosni predstavlja povećanje broja cjelogodišnjih ruta u odnosu na prethodnu godinu.

„Na Aerodromu Podgorica maksimalana broj ruta tokom ove sezone je išao do brojke od 32, dok je tivatski pokrivao 28 ruta. Tokom zimske sezone, taj broj je očekivano manji“, naveo je Dobardžić.

Ipak, kako je dodao, na podgoričkom aerodromu ima 18 aktivnih ruta, i to Atina, Barselona, Beograd, Beč, Berlin, Brisel, Budimpešta, Dortmund, Istanbul, Krakov, Ljubljana, London Stansted, Luksemburg, Mančester, Memingen, Milan, Rim i Zagreb.

Aerodrom Tivat je povezan sa Beogradom i Istanbulom.

Dobardžić je saopštio da će, prema dostupnim projekcijama, ova zimsku sezona, koja traje do marta naredne godine, biti bolja od rekordne 2019. godine.

„Uz ogradu da sada govorimo o preliminarnim analizama, pod uslovom da se realizuju sve najave, promet putnika trebalo bi da bude veći 12 odsto u odnosu na isti period 2019“, precizirao je Dobardžić.

Kada su u pitanju potraživanja kompanije, on je objasnio da se ona najvećim dijelom odnose na Montenegro Airlines (MA) u stečaju, 5,7 miliona EUR, a tu su i dugovanja za kredit kod Evropske investicione banke (EIB) za rekonstrukciju terminalne zgrade, dug prema Elektroprivredi (EPCG) i Upravi prihoda i carina (UPC), kao i tužbe radnika.

Dobardžić je poručio da je kompanija, i pored toga, likvidna i solventna.

On je, govoreći o situaciji kada je zbog spora EPCG i kompanije Uniprom došlo do nestanka električne energije na podgoričkom aerodromu, kazao da su razmatrali moguća rješenja, konkretno ugradnju solarnih panela, kako do toga više ne bi dolazilo.

„Sa predstavnicima EPCG je prošle sedmice u Nikšiću održan sastanak i okvirno smo dogovorili da se krene u realizaciju projekta ugradnje solarnih panela na podgoričkom aerodormu“, naveo je Dobradžić i najavio da slijedi izrada elaborata.

Izvršni direktor kompanije, Vladan Drašković, saopštio je da će se pristup koji će biti na snazi tokom naredne godine, zasnivati na troškovno odgovornom poslovanju.

„Razlozi za to se svrstavaju u dvije kategorije. Prva je opšta neizvjesnost koju prati geopolitička situacija, gdje treba biti oprezan i u planiranju prihoda i kontrolisanju rashodne strane. Drugi element se odnosi na konačnu odluku u kojem smjeru će se aerodromi dalje razvijati, odnosno ko će biti nosilac razvoja, država ili neki drugi upravljački model“, naveo je Drašković.

Na pitanje šta misli o davanju aerodroma u koncesiju, Drašković je odgovorio da je to rizičan model u slučaju Crne Gore, jer nemamo odgovarajuću alternativu u smislu putne, željezničke ili morske povezanosti.

„Činjenica da imamo dva aerodroma značila bi predaju kontrolnog paketa jednog važnog dijela ukupnog reprolanca naše turističke privrede, trećem licu. Treba dobro izmjeriti odluku, napraviti temeljnu analizu i na kraju se odrediti“, smatra Drašković.

On je na pitanje da li može da potvrdi ili demantuje da je u kompaniji zaposleno 960 osoba, 200 više u odnosu na period kada je bilo prethodno rukovodstvo, odgovorio da nema tačan podatak, ali da je ukupno nešto preko 900.

„Nemam tačan odgovor je li taj broj predimenzioniran, i ako jeste, za koliko. Mislim da važeću sistematizaciju u ovom trenutku ne treba dirati, osim u dijelovima operativnih potreba, a da konačnu sistematizaciju treba raditi nakon donošenja odluke kuda dalje u smislu razvoja“, zaključio je Drašković.