"Mane su da se budimo ranije, što utiče na sami kvalitet sna. Mnogo manje vremena provodimo napolju zbog nedostatka svjetlosti, pa se javljaju umor, bezvolja..i slično. Takođe i nedostatak vitamina D jer se manje vremena provodi napolju, pa ga treba kompenzovati ishranom", kaže psihološkinja.

Ali postoje i prednosti, kazala je Kulić Ratković.

"Porodice se povezuju, mogo više vremena provode zajedno," istakla je ona.

Kaže i da je koronavirus definitivno otežava cijelu situaciju.

Dodaje i da je činjenica da su istraživanja pokazala i da manjak sna dovodi do toga da se npr povećava broj srčanih udara.

Kada su u pitanju psihijatrijski slučajevi, kod njih je najviše primjetna promjena ponašanja, njima prelazak na zimsko računanje vremena, definitivno, teže pada, smatra psihološkinja.

"Ja mislim da se u praksi ispostavilo da je mnogo bolje izabrati ljetnje računanje vremena, jer je tada mnogo manji broj saobraćajnih nesreća", istakla je.

"Mi ćemo morati da se odlučimo, ali kada sve stavimo na vagu, ja bih rekla da je ljetnje bolje," kazala je ona.

Podsjetimo, praksa je da se svakog posljednjeg vikenda u oktobru pomjera sat unazad i prelazi na zimsko računanje vremena, a ovo pitanje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja i u Crnoj Gori.

Ljetnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.

Evropski parlament je 4. marta 2019. godine izglasao da se ukida pomjeranje sata od 2021. godine, pa će tako sve zemlje EU morati da izaberu da li će usvojiti ljetnje ili zimsko računanje vremena.