Foto: arhiva

Na konferenciji pod nazivom „Ja znam šta je diskriminacija, znaš li ti“, konstatovano je da su osobama oštećenog vida informacije nepristupačne i da se lokalne zajednica i mnogi drugi subjekti ne trude da ispoštuju zakonske norme.

Izvršni direktor SSCG Goran Macanović rekao je da je diskriminacija najčešće posljedica nedostatka informacija i da su zbog toga posvećeni aktivnostima čiji je cilj podizanje nivoa svijesti i edukacija što većeg broja ljudi.

Macanović je kazao da su se fokusirali na rad sa lokalnim zajednicama i samoupravama, prenosi PR centar.

“Sa druge strane, radili smo na edukaciji same ciljne grupe, na upoznavanju osoba oštećenog vida šta je diskriminacija, koji su njeni pojavni oblici, kako se boriti protiv nje, i kao rezultat toga imamo nekoliko pokretanja postupaka pred Ombudsmanom”, naveo je Macanović.

Vršiteljka dužnosti generalne direktorice Direktorata za zaštitu i jednakost lica sa invaliditetom u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava, Aleksandra Popović, pohvalila je rezultate projekta.

Ona je istakla da je on pravi pokazatelj koliko kvalitetni projekti mogu doprinijeti smanjenju diskriminacije osoba sa invaliditetom (OSI) u Crnoj Gori.

Ona je navela da je Vlada kroz javne konkurse za finansiranje projekata razvila partnerstvo sa nevladinim organizacijama (NVO).

“Ti projeki i saradnja intenzivno doprinose smanjenju diskriminacije, a interesovanje NVO pokazuje da će i ove godine biti još kvalitetnijih i boljih projekata“, rekla je Popović.

Ona je poručila da će Ministarstvo, kroz novoformirani Direktorat za zaštitu i jednakost lica s invaliditetom, intenzivnije raditi na smanjenju diskriminacije tih osoba.

Kako je navela Popović, partnerstvo sa NVO je veoma važan i neophodan segment na tom putu.

Koordinatorka projekta Katarina Bigović kazala je da je istraživanje, koje su sproveli 2019. godine, pokazalo da su OSI rekle da su najugroženija i najmarginalizovanija grupa.

“To je istaklo njih 52,9 odsto. Da su diskriminisani svakodnevno smatralo je njih 58,6 odsto, a da mogu ostvariti manja prava 82,9 odsto”, navela je Bigović.

Osnovni cilj projekta je, kako je kazala, smanjenje vidova diskriminacije osoba oštećenog vida u Crnoj Gori.

Bigović je rekla da je to realizovano kroz tri cilja.

“To su podizanje nivoa znanja osoba oštećenog vida u oblasti zaštite od diskriminacije, omogućavanje ravnopravnosti u uživanju ljudskih prava osoba oštećenog vida na lokalnom nivou i podizanje nivoa svijesti ključnih aktera o uvažavanju prava osoba oštećenog vida bez diskriminacije”, dodala je Bigović.

Govoreći o pitanju nivoa znanja osoba oštećenog vida u oblasti zaštite od diskriminacije, Bigović je kazala da su održali pet trening sesija za osobe oštećenog vida, u Podgorici, Baru, Nikšiću, Bijelom Polju i Beranama, a kojima je prisustvovalo 69 osoba oštećenog vida.

Prema njenim riječima, svi treninzi su pokazali da je samostalno kretanje za osobe oštećenog vida skoro pa onemogućeno i da se ni lokalna zajednica ni mnogi drugi subjekti ne trude da ispoštuju zakonske norme.

“Implementacija tih normi kaska, a osobe oštećenog vida su svakodnevno diskriminisane u ostvarivanju svojih prava”, rekla je Bigović.

Prema njenim riječima, osobe oštećenog vida se svakodnevno suočavaju sa diskriminacijom kada je u pitanju učešće u lokalnim zajednicama.

Bigović je rekla da su, u okviru projekta, uključili lokalne samouprave, koje su prepoznali kao samouprave koje bi mogle da daju doprinos u narednom periodu.

“Stoga smo održali osam okruglih stolova sa predstavnicima lokalnih zajednica iz Bara, Berana, Bijelog Polja, sa Cetinja, iz Danilovgrada, Kotora, Nikšića i Pljevalja”, kazala je ona.

Ona je navela da je zaključeno da je veoma nizak nivo poštovanja i implementacije zakonskih akata.
Sa druge strane, kako je rekla Bigović, prisutan je nizak nivo svijesti da se kada se nešto radi, mora voditi računa da to treba da bude dostupno i pristupačno OSI.

“U 90 odsto slučajeva informacije su potpuno nepristupačne, odnosno osoba oštećenog vida ne može ni da ih traži, a kamoli da ih dijeli dalje”, kazala je Bigović.

Kao rezultat aktivnosti, kako je rekla, izrađeni su vodič za borbu protiv diskriminacije i priručnik za smanjenje stepena diskriminacije osoba oštećenog vida na lokalnom nivou.

Bigović je pojasnila da priručnik sadrži informacije o tome kako se mogu označiti prostorije, ulazi i da je vrlo značajno da nijesu samo ulazna vrata obilježena natpisom na Brajevom pismu, već i druge prostorije.

“Mnogo je važno da sve što publikuju određene opštine bude pristupačno OSI. Akcenat smo stavili na pristup, kretanje, boravak i rad, na taktilne staze vodilje, unutrašnjost objekta, orjentacioni plan, elemente pristupačnosti javnog saobraćaja”, navela je Bigović.

Ona je dodala da su u okviru projekta pripremljene i emitovane i 24 emisije na Radiju Fenix.

Zamjenica Ombudsmana za oblast zaštite od diskriminacije i rodnu ravnopravnost, Nerma Dobardžić, kazala je da što se tiče mehanizama za zaštitu od diskriminacije, postupak se pokreće pritužbom po sopstvenoj inicijativi.

“Pritužbu može podnijeti svaka osoba koja smatra da je diskriminisana aktom, radnjom, nepostupanjem preduzetnika, fizičkog lica, državnog organa. Postupanje kod Zaštitnika je povjerljivog karaktera”, rekla je Dobardžić.

Ona je rekla da, pored institucije Zaštitnika, postoji mogućnostpokretanja tužbe za zaštitu od diskriminacije.

Dobardžić je ukazala je da je neophodno uspostavljanje jedinstvenog i centralizovanog sistema za prikupljanje i praćenje podataka o slučajevima diskriminacije.

Ona je rekla da Crna Gora mora da ima centralizovan i jedinstven sistem.

Dobardžić je navela da su stvorene određene zakonodavne pretpostavke za inkluziju i ostvarivanje prava na osnovu jednakosti sa drugima.

“Međutim, normativne garancije nijesu obezbijedile da OSI u Crnoj Gori žive samostalno, obrazuju se, zarađuju, učestvuju u životu zajednice u punom kapacitetu i bez barijera. Znači, napredak postoji, ali nije dovoljan”, rekla je Dobardžić.