Foto: Ilustracija, Pexels

“Najveći uticaj na pad BDP-a će imati turizam, dok će rast ostvariti samo pojedine industrijske grane”, navodi se u saopštenju EFIS-a sa sjedištem u Budvi.

Iz EFIS-a su kazali da se u prethodnom periodu moglo čuti mnogo prognoza koliko će iznositi pad crnogorskog BDP-a u prošloj godini, ali da će, prema njihovoj procjeni, stopa pada biti veća od svih dosadašnjih.

Svjetska banka (SB) je procijenila pad BDP-a na nivou od 14,9 odsto, Međunarodni monetarni fond (MMF) 12 odsto, Evropska komisija (EK) 14,3 odsto, Institut za strateške studije i prognoze između 15 i 17 odsto, Centralna banka (CBCG) oko 17 odsto.

“Zajedničko za sve ove prognoze je da su pad potcijenile. Pođimo samo od proste činjenice da se sve ove institucije slažu da je direktni i indirektni doprinos turizmu 20 do 25 odsto BDP-a. S obzirom da je CBCG procijenila da će pad prihoda od turizma iznositi između 87 i 88 odsto, onda prostom matematikom dobijamo da bi, u najboljem slučaju, pad ekonomije iznosio 17,4 odsto, samo po osnovu turizma, a u najcrnjem scenariju čak 22 odsto”, kazali su iz EFIS-a.

U EFIS-u smatraju da je doprinos turizma precijenjen i da njegov indirektan i direktan doprinos crnogorskom BDP-u iznosi između 15 i 20 odsto.

EFIS je, kako su kazali njeni predstavnici, izradila svoj strukturni model koji pokazuje da će pad biti veći od procijenjenog navedenih institucija.

“Polazimo od pretpostavke da će pad prihoda od turizma iznositi 87 odsto i imajući u vidu učešće turizma u BDP-u, direktan doprinos padu po osnovu turizma bi iznosio 6,7 procentnih poena”, rekli su iz EFIS-a.

Kada je u pitanju građevinarstvo, pad vrijednosti izvršenih građevinskih radova za prva tri kvartala je iznosio 7,9 odsto, a projekcija EFIS-a je da će na nivou čitave godine iznositi devet odsto, tako da bi doprinos padu BDP-a iznosio 0,6 procentnih poena.

“Kada je u pitanju trgovina, pad prometa u trgovini na malo u stalnim cijenama za 11 mjeseci je iznosio 11,9 odsto, a za čitavu godinu projektujemo pad od 13 odsto, tako da bi doprinos padu BDP-a iznosio 1,6 procenta poena”, navodi se u saopštenju.

Iz EFIS-a su objasnili da je, kada je u pitanju saobraćaj, zbog postojanja velikog broja različitih grana teško dati preciznu projekciju, ali polazeći od kretanja u ključnim granama i upoređujući za brojem turista, procjena je da će pad saobraćaja iznositi 70 odsto, tako da bi doprinos saobraćaja padu BDP-a iznosio 2,9 procentnih poena.

“Industrija je sektor koji se pokazao kao najmanje osjetljiv na posljedice pandemije. Rudarstvo i vađenje kamena je imalo rast od 7,4 odsto za 11 mjeseci i naša procjena za cijelu godinu je rast od 7,5 odsto, ali će doprinos rastu BDP-a biti samo 0,1 procentni poen, zbog malog učešća ovog sektora u BDP-u”, navodi se u saopštenju.

Prerađivačka industrija je za 11 mjeseci ostvarila pad od 0,2 odsto, a procjena EFIS-a za cijelu godinu je da će biti isti nivo kao 2019. godine.

Energetika je za 11 mjeseci imala pad od dva odsto, a procjena EFIS-a za cijelu godinu je rast od jedan odsto.

“Uključivanjem i ostalih sektora sa manjim doprinosom BDP-u, koje nijesmo detaljno objašnjavali, došli smo do projekcije da bi pad BDP-a Crne Gore u prošloj godini prema našoj projekciji iznosio 18 odsto. Polazeći od 95 odsto intervala povjerenja, dobijamo da očekivani pad BDP-a u prošloj godini iznosi između 17 i 19 odsto”, zaključuje se u saopštenju.

Osnivačkim aktima definisano je da se EFIS bavi ekonomskim i finansijskim istraživanjima uz organizaciju stručnih predavanja, seminara, kongresa, kao i drugim oblicima konsaltinga i stručnog usavršavanja.