Ilustracija, Foto: Pixabay

Iako su zarazna bolest, stručnjaci kažu da majmunske boginje neće izazvati drugu globalnu zdravstvenu krizu.

Majmunske boginje su ipak ozbiljna bolest koju bi trebalo pratiti kako bi se mogla suzbiti standardnim alatima javnog zdravlja. Glavni među njima u ovom slučaju su vakcina i izolacija zaraženih osoba.

Ove boginje nijesu novost. Svake godine se prijavi nekoliko hiljada slučajeva od kojih skoro svi u Africi, iako neki novoprijavljeni slučajevi u Evropi nemaju poznatu vezu sa Afrikom.

Društvene mreže su, nažalost, već prepune dezinformacija o majmunskim boginjama.


Što prouzrokuje majmunske boginje?

Kao i kovid, majmunske boginje prouzrokuje virus, ali među njima ne postoji bliska veza.

Koronavirusi sadrže jednolančane molekule genetskog materijala koji se naziva ribonukleinska kiselina (RNK). Dok je kod virusa majmunskih boginja u pitanju dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) koju čine dva polimerna lanca koji imaju antiparalelnu orjentaciju.

Virus majmunskih boginja milion puta je veći od onog koji prouzrokuje kovid, a proizvodi proteine ​​koji remete odbranu u ljudskom imunskom sistemu.

Kako se prenose?

Ove boginje naziv "majmunske" dobile su jer su otkrivene u kolonijama majmuna u istraživanju 1958.godine.

Ali malo je vjerovatno da su majmuni bili originalni izvor, rekao je Stjuart Ajzaks, virusolog i vanredni profesor na Pen Stejt, državnom univerzitetu u Pensilvaniji. Ovaj virus takođe prenose glodari.

Ljudi mogu da se zaraze razmjenom tjelesnih tečnosti, preko rana na koži, u ustima ili grlu, navodi Svjetska zdravstvena organizacija (SZO).

Zdravstvene vlasti u Velikoj Britaniji kažu da se slučajevi uglavnom pojavljuju kod muškaraca koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima.

Polni odnos se uopšeno ne smatra glavnim načinom prenosa, ali teoretski je moguć, rekao je Ajzaks.

Virus majmunskih boginja takođe može da se širi kašljem, ali uglavnom velikim kapljicama koje padnu na tlo u krugu otprilike jednog metra, što je suprotno od laganih čestica aerosola koje ostaju u vazduhu nekoliko minuta. Zbog toga se među ljudima mnogo teže širi od kovida.

Svaka osoba oboljela od kovida vjerovatno će virus prenijeti na druge, pod uslovom da imaju oslabljen imunitet, ali neki ljudi s majmunskim boginjama virus neće prenijeti nikome, kaže Brajan DeHaven, profesor biologije na privatnom Univerzitetu La Sale u Pensilvaniji.

Bolest se možda ipak sada lakše širi Evropom, ali nije jasno zašto, navodi Ajzaks.

"Čini se da ima nešto više prenosa s čovjeka na čovjeka nego što bismo mogli da očekujemo", rekao je.

Koji su simptomi?

Majmunske boginje tipično počinju simptomima sličnima gripu kao što su groznica, jaka glavobolja i oticanje limfnih čvorova.

Nakon jednog do tri dana na licu i tijelu razvija se osip koji se najprije manifestuje u obliku pljosnatih lezija, a završava u obliku gnojnih čvorića.

Simptomi mogu da traju dvije do četiri nedjelje. Majmunske boginje mogu da budu i smrtonosne, ali prema podacima SZO stopa smrtnosti varira od soja do soja, od nula do čak 11 odsto.

Da li postoji vakcina protiv majmunskih boginja?

"Vakcina postoji i ista je kao ona koja se koristi za vakcinaciju protiv velikih boginja. Djeluje jer su dva virusa blisko povezana", rekao je DeHaven.

Grubo govoreći, ova dva virusa su međusobno slična kao i dva soja koronavirusa koji prouzrokuju kovid.

Ali za razliku od vakcina za kovid, ako se brzo upotrijebi vakcina protiv velikih boginja efikasna je čak i nakon početka infekcije.

S obzirom na slabu mogućnost širenja zaraze, malo je vjerovatno da će službenici javnog zdravlja preporučiti masovnu vakcinaciju, rekao je Ajzaks. Vjerovatniji pristup je "prstenasto vakcinisanje" - odnosno vakcinisanje bliskih kontakata zaraženih.

Džimi Vitvort, profesor međunarodnog javnog zdravlja na Londonskoj školi higijene i tropske medicine, rekao je za Rojters da iako su nedavne epidemije u Evropi "vrlo neobične", nema potrebe za panikom.

"Ovo neće izazvati epidemiju širom zemlje kao kovid, ali bolest treba shvatiti ozbiljno", dodao je on.

Izvor: N1