Foto: portal RTV Budva/M.S.

U uvodnom obraćanju predsjednik Opštine Budva Milo Božović pozdravio je goste iz Novog Sada istakao je da je današnji događaj jedan u nizu okruglih stolova vezanih za projekat kandidature Budve za Evropsku prijestonicu kulture, koja će, kako je napomenuo, biti finalizovana do kraja ove godine.

„Budva je grad sa tromilenijumskom tradicijom i višeslojnim kulturnim nasljeđem, što naš grad čini važnom tačkom na kulturnoj mapi Evrope. Prepoznatljivost i potencijal kulturnog razovoja Budve, a posebno mogućnost njenog preobražaja, čini je dobrim kandidatom za Evropsku prijestonicu kulture za 2028. godinu. Ova inicijativa je jedan od najprestižnijih događaja u Evropi povodom koje je više od 40 gradova ponijelo titulu Evropske prijestonice kulture. Evropska prijestonica kulture je ustanovljena kako bi se naglasili bogatstvo i različitost, pojačale kulturne veze među Evropljanima i spojili ljudi iz različitih evropskih zemalja, upoznale druge kulture, promovisalo uzajamno razumijevanje i pojačao osjećaj evropejstva. Najznačajniji legat projekta je stavljanje kulture u sam centar društvenog razvoja i postavljanje kulture kao ključa za privredni razvoj društva utemeljen na inovativnosti i kreativnosti. Mnoge prijestonice kulture iskoristile su priliku da tokom samog projekta i nakon njega omoguće širi pristup kulturi i razvoju turističke privrede. Kapitalne investicije koje se mogu realizovati kroz ovaj projekat su revitalizacija tvrđava, osnivanje kulturnih centara i umjetničkih škola, osnivanje festivala i realizovanje novih manifestacija. Iskustva gradova koji su u prethodnim godinama bili nosioci ovog priznanja pokazuju da se ovdje radi o strateškom ulaganju u sve oblasti društvenog života. Zbog svega navedenog, smatram da je Opština Budva učinila pravi korak i da zajedničkim snagama moramo graditi njenu aplikaciju za ovu prestižnu evropsku nagradu“, istakao je Božović.


Božović, Foto: portal RTV Budva/M.S.

Predsjednik Savjeta za kulturu Opštine Budva doc. dr Predrag Zenović podsjetio je da je kandidatura Budve za Evropsku prijestonicu kulture projekat koji je već par godina ideja i jasna strategija kako onih koji upravljaju gradom, tako i šire zajednice.

„U pitanju je projekat koji zaista nosi jednu novu mogućnost za grad Budvu i Boku kao region koji zajedno sa našim gradom aplicira za ovu nagradu. Cilj je zapravo da kroz taj proces vidimo da li i na koji način možemo da izvršimo transformaciju grada, kulture i infrastrukture koja taj grad čini, ali prije svega mislim da činimo važan korak ka transformaciji svijesti. Naime, Evropska prijestonica kulture kao koncept i iskustvo koje smo naučili od naših prijatelja iz Novog Sada, nije nikakav elitistički projekat uskog broja ljudi i institucija koje se bave kulturom. To nije ni projekat isključivo visoke kulture, nego kulture kao načina života“, naglasio je Zenović.


Zenović, Foto: portal RTV Budva/M.S.

On se osvrnuo i na kriterijume koji će se uzimati u obzir prilikom proglašavanja Evropske prijestonice kulture, ukazavši na to da će prvi od njih biti doprinos dugoročnoj kulturnoj strategiji.

„Mi u gradu moramo da se okrenemo strateškom mišljenju kojeg sve manje ima. U našoj kulturi je češće da se misli unazad, o istoriji, nego da se misli u budućnost. Ta dugoročna strategija mora da bude dio dugoročne strategije grada i mislim da je pohvalno što je ova administracija preduzela važne korake na tom polju“, rekao je Zenović.

Direktor Fondacije “Novi Sad 2022 - Evropska prestonica kulture” Nemanja Milenković kazao je da je kandidatura za Evropsku prijestonicu kulture dugotrajan proces koji traži cijelog čovjeka.

„Svi očekuju da se desi čudo i da odjednom postanemo Beč, Berlin, Pariz, London. To se neće desiti, a neće se desiti ni u Budvi. Ne postoje evropske prijestonice kulture kao metropole, nego gradovi koji žele da stave kulturu na visok nivo svog daljeg razvoja. To je samo početna tačka u kojoj vi razvijate svoj grad ne u pet, šest ili sedam, nego u 20 godina. Kada smo tako u Novom Sadu postavili stvari, došli smo do toga da još jedan koncert, predstava ili balet nije bio cilj Evropske prijestonice kulture. Suštinski, kultura je način života i mi sada imamo Kaleidoskop kulture koji je prošle godine postao najbolji evropski brend u oblasti kulture, a razvijao se pet godina. Korzo je jedna lijepa tradicija Novog Sada koja je vezana za moje roditelje i tu generaciju, a mi smo odlučili da na tom prostoru nekadašnjeg Bulevara Kraljice Marije, kao najstarijem bulevaru i još uvijek jedne od najznačajnih saobraćajnica, mi zbog kulture zaustavimo saobraćaj. Desilo se jedno pravo čudo, od velike mržnje došli smo do toga da je ovo postalo srce grada, nešto što se nestrpljivo iščekuje. Ovo nije projekat samo kulture, nego je kulturni momenat važan jer ističe kulturu kao doprinos ukupnom razvoju gradu“, kazao je Milenković.


Milenković, Foto: portal RTV Budva/M.S.

Koordinator projekta “Budva-Boka 2028 - Evropska prijestonica kulture”, Dušan Kaličanin kazao je da kroz ovaj projekat Novi Sad dobio veliku energiju, koju su prepoznali i građani, i pokrajina i republika.

„Pruga između Beograda i Novog Sada, rekonstrukcija željezničke stanice, tunel kroz Frušku goru, otvaranje industrijske zone i šest-ogromnih softferskih firmi i dovođenje nekoliko hiljada stranaca koji rade u našem gradu – to se između ostalog dogodilo zbog Evropske prijestonice kulture. Kvalitet života u gradu je bio dosta dobar, ali mladi ljudi koji stvaraju, a uključili su se u projekat, učinili su da Evropljani požele da dođu da žive u Novom Sadu i to je pokrenulo scenu. U Novom Sadu smo imali samo par nevladinih organizacija koje su bile u stanju da pišu velike međunarodne projekte, a sada ih ima mnogo. Evropska prijestonica kulture je napravila čitav tim koji piše projekte, kako za NVO, tako i za institucije. Same institucije su počele da dobijaju sredstva i sarađuju sa evropskim, kineskim, japanskim, američkim fondovima. Tu je došlo dosta novca koji se nije prelio samo u kulturu, već u mnoge sfere. Ako vi zacrtate da kultura bude okidač da vas država shvati na drugačiji način, pa pokrenete polubilaznicu, onda će država morati da uradi nešto više pa da možda krene i ka magistrali. Ako vi pokrenete rješavanja kolapsa saobraćaja, onda će vas drugačije gledati država. Sama odluka države Crne Gore da pored pet kandidatura podrži kandidaturu Budve i Boke drugačija je od situacije koju smo mi u Srbiji imali. Tek kada smo pobijedili, dobili smo odluku. Vlade da je to nacionalni projekat“, naveo je Kaličanin.

Direktor Sektora produkcije Fondacije “Novi Sad 2022- Evropska prestonica kulture” Dušan Vuković istakao je da je titula koju je dobio grad bila veliki podsticaj za razvoj nezavisne umjetničke scene.


Kaličanin i Vuković, Foto: portal RTV Budva/M.S.

„Ja sam najviše sarađivao sa mladim autorima i bendovima i mi smo im kroz platformu dali šansu da se predstave i da se umrežavaju sa muzičarima. Kroz Kaleidoskop kulture omogućili smo im da se predstave široj sceni, kroz promociju i produkciju, i omogućili im da pokažu šta znaju. Imali smo preko 20 mladih bendova i ovo im je bila odlična prilika da se predstave. I publika se upoznala sa njima i oni su se upoznali između sebe, i to je jedan od zadataka Evropske prijestonice kulture“, istakao je Vuković.

U okviru prezentacije novosadskog iskustva predočeno je kako su mnogi stari i dotrajali objekti privedeni novoj namjeni, a ukazano je i na projekte koji su realizovani u Almaškoj oblasti, koja iako je u ravničarskoj Vojvodini ima i određene mediteranske karakteristike.

Prisutni su imali priliku da pogledaju promotivne sadržaje i izvještaje o događajima realizovanim u sklopu projekta, koje su podržali i eminentni kulturni stvaraoci iz Srbije i regiona.

Prezentacija i javna debata privukli su veliku pažnju građana Budve, pa su dogažaju upriličenom u Akademiji znanja prisustvovali opštinski funkcioneri iz naše Opštine, direktori kulturnih institucija, članovi nevladinih organizacija, kao i zainteresovana javnost.

Kandidatura za Evropsku prijestonicu kulture, prema posljednjim informacijama, biće predata u novembru.


M.S.