Foto: arhiva

Prema podacima Ministarstva finansija i Centralne banke (CBCG) od 30. septembra prošle godine visina međubankarske naknade, koja se plaća između banke platioca i banke prihvatioca, kreće se od 0,16 do 2,6 odsto, dok je prosjek između 1,16 i 1,6 odsto vrijednosti transakcije, piše Dan.

Tim zakonskim aktom, koji je usvojila i prethodna vlada tokom prošle godine, predviđeno je da se međubankarske naknade smanje na 0,2 za debitne kartice i na 0,3 odsto vrijednosti transakcije za kreditne.

Na kraju prošle godine bilo je 462,88 hiljada izdatih platnih kartica, što je rast u odnosu na 2018. godinu od šest odsto, a pad od tri odsto u odnosu na 2019. godinu. Od toga, kako su precizirali, 455,1 hiljadu su kartice sa funkcijom plaćanja.

U prošloj godini je ukupan broj platnih transakcija iznosio 23,4 miliona, čija je ukupna vrijednost bila 511,9 miliona. Usvajanje predloženog zakona, kako se navodi u obrazloženju, moglo bi dovesti do nižih trgovačkih naknada, a samim tim i indirektno do snižavanja cijena za potrošače.

„To iz razloga što će trgovci kroz nižu naknadu koju će plaćati i kroz smanjenje troškova poslovanja stvoriti prostor i za niže cijene robe i usluga“, navodi se u obrazloženju Ministarstva.

U tom smislu, predloženim zakonom se uređuju međubankarske naknade koje se naplaćuju potrošačima pri izvršavanju platnih transakcija na osnovu platnih kartica u Crnoj Gori i posebna pravila poslovanja u vezi sa izdavanjem kartica ili obavljanjem transakcija na osnovu njih.

Uređivanjem međubankarskih naknada i navedenih pravila poslovanja poboljšalo bi se funkcionisanje unutrašnjeg tržišta i smanjili troškovi za potrošača za platne transakcije po osnovu platne kartice.

„Postojeća razlika u međubankarskim naknadama i njihova visina imaju negativan uticaj kako na potrošače, tako i na primaoce plaćanja“, rekli su iz Ministarstva.