Foto: arhiva

EK je u jesenjim prošlogodišnjim izgledima prognozirao rast crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 6,4 odsto za ovu godinu.

U novom proljećnom izvještaju EK, u koji je agencija Mina-business imala uvid, navodi se da bi crnogorski BDP u narednoj godini trebalo da ojača 3,4 odsto.

U prošlogodišnjim prognozama, EK je procjenjivala manji rast za narednu godinu od 3,2 odsto.

Rast BDP-a u prošloj godini iznosio je 12,4 odsto.

Stručnjaci EK su naveli da je brže nego što se očekivalo obnavljanje turizma rezultiralo snažnim oporavkom privrede u prošloj godini.

„Turistička aktivnost u Crnoj Gori će, međutim, usporiti ove godine zbog ruske agresije na Ukrajinu, jer Rusi i Ukrajinci čine značajan udio turista“, navodi se u izvještaju.

Iz EK su rekli da je optimistična jesenja prognoza preokrenuta trostrukim šokom.

“Početkom ove godine cijene hrane i energije dodatno su povećane usljed ruske agresije na Ukrajinu. Očekuje se da će rat imati negativan uticaj na crnogorsku turističku industriju, kako Rusi i Ukrajinci čine 20 odsto ukupnog broja posjetilaca”, naveli su iz EK.

Povrh toga, došlo je do političke krize 4. februara kada je vladi izlgasano nepovjerenje 14 mjeseci nakon što je formirana. Nova manjinska vlada je osnovana tri mjeseca kasnije, ali politička neizvjesnost i dalje postoji.

“Istovremeno, ambiciozni program ekonomskih reformi koji je usvojila Vlada krajem prošle godine, Evropa sad, predviđa da poveća kupovnu moć domaćinstava i investicije. To će imati uticaj na dodatne inflatorne pritiske i eksterne i fiskalne neravnoteže“, smatraju u EK.

Taj scenario je podložan velikim negativnim rizicima u slučaju manjeg rasta privrede nego što se očekivalo u okruženju globalnog finansijskog zaoštravanja, što bi omelo investicije i zapošljavanje, i usljed toga, javne finansije.

“Projekcije rasta BDP-a Crne Gore za ovu godinu su revidirane naniže oko dva procentna poena u poređenju sa jesenjom prognozom. Turizam se očekuje da će biti lošiji u ovoj godini nego što se ranije očekivalo, dok je fiskalni stimulans postavljen na podržavanju privatne potrošnje posebno u ovoj godini, prije nego što u narednoj godini pestane”, navodi se u izvještaju.

Očekuje se da će se privreda vratiti neki zamah u narednoj godini, s obizorom na to da je predviđen potpuni oporavak turzima.

“Sporiji, ali dugotrajniji rast privrede bi se ogledao u postepenom poboljšanju uslova na tržištu rada. Očekuje se povećanje zaposlenosti postepeno i pad stope nezaposlenosti ispod nivoa prije pandemije u narednoj godini”, rekli su iz EK.

Stopa nezaposlenosti će ove godine iznositi 15,2 odsto, a naredne se prognozira pad na 14,7 odsto.

“Projekcije inflacije su značajno revidirane naviše. Međutim, očekuje se da porast inflacije bude privremen. Pretpostavlja se da će potrošačke cijene postepeno usporavati od sredine ove godine”, naveli su stručnjaci EK.

Kombinacija visoke inflacije, rasta BDP-a i ograničeno zaduživanje će smanjiti odnos javnog duga u ovoj i narednoj godini.

EK prognzira da će javni dug Crne Gore ove godine iznositi 76,7 odsto BDP-a, a naredne 72,7 odsto.

U Evropskoj uniji rast realnog BDP-a biće manji nego što se prognoziralo u prethodnim, jesenjim prognozama, a kao posljedica novih izazova povezanih sa ratom u Ukrajini.

EK rast realnog BDP-a EU prognozira na 2,7 odsto u ovoj i 2,3 odsto u narednoj godini u odnosu na šest mjeseci ranije očekivanih četiri odnosno 2,8 odsto.

EK navodi da su prije rata u Ukrajini izgledi za EU ekonomiju bili bolji i ukazivali su na produženu i robusnu ekspanziju.

"Međutim, ruska invazija na Ukrajinu postavila je nove izazove baš kada se EU oporavila od ekonomskih posljedica pandemije", navodi se iz EK.

Potpredsjednik EK zadužen za ekonomiju, Valdis Dombrovskis rekao je da ekonomija EU, bez sumnje, ulazi u izazovni period zbog rata u Ukrajini i da će ekonomski rast biti mnogo prigušeniji nego što se ranije predviđalo.