On je u intervjuu Pobjedi rekao da se ne radi o ukidanju rominga, već o snižavanju cijena usluge na nivo cijena unutrašnjeg saobracaja.

“Snižavanje cijena rominga za građane Crne Gore na nivo cijena EU značilo bi da će se cijene tih usluga prema Srbiji smanjiti dva do tri za usluge govora, tri puta za SMS i 24 puta za data roming, dok bi se cijene rominga prema Makedoniji smanjile osam puta za usluge govora, 4,5 puta za SMS i 38 puta za data roming”, kazao je Sekulić.

Predstavnici nadležnih ministarstava Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH) i Makedonije potpisali su krajem septembra u Budvi Sporazum o sniženju cijena usluga rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama.

Nadležna ministarstva zemalja potpisnica istog sporazuma saglasila su se da cijene usluga rominga snize do nivoa cijena koje važe u EU, kao i da nadležna ministarstva u roku od 30 dana od dana potpisivanja sporazuma pokrenu procedure dopune zakona o elektronskim komunikacijama zemalja potpisnica, kako bi se cijene roming usluga u zemljama potpisnicama regulisale na recipročnoj osnovi.

Sekulić je kazao da prihodi od rominga usluga iznose oko deset odsto od ukupnih prihoda koji ostvare mobilni operatori u Crnoj Gori.

“Crnogorski građani najviše putuju u Srbiju, što procentualno iznosi oko 51 odsto, zatim u BiH što predstavlja oko 14 odsto, Albanija osam odsto, dok ostale zemlje čine 27 odsto”, precizirao je Sekulić.

On smatra da sniženje cijena rominga neće dovesti do pada prihoda operatora od roming usluga, jer ce građani zbog smanjenja cijena povećati obim potrošnje tih usluga.

Sekulić je, komentarišući najavu da država formira telekomunikacionu kuću, rekao da pojedine kompanije u državnom vlasništvu raspolažu razvijenim elektronskim komunikacionim mrežama.

“To se prvenstveno odnosi na Željezničku infrastrukturu, Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) i Radio difuzni centar koji posjeduju prenosnu mrežu baziranu na kablovima sa optičkim vlaknima i radio-relejnim linkovima. Dio kapaciteta mreža koje su u njihovom vlasništvu, ta preduzeća koriste za obavljanje svojih osnovnih djelatnosti, dok je znatan dio kapaciteta kojima raspolažu navedena preduzeća još neiskorišćen”, dodao je Sekulić.

Ti kapaciteti bi se, kako je objasnio, mogli iskoristiti za pružanje elektronskih komunikcinih usluga.

“Prema dostupnim informacijama, formirana je radna grupa koja treba da ispita mogućnosti korišćenja raspoloživih kapaciteta za pružanje elektronskih komunikacionih usluga i predloži odgovarajući model”, saopštio je Sekulić.

Sekulić je, na pitanje ima li najava ulaska novih operatora na crnogorsko tržište, kao interesantnu izdvojio prijavu za registraciju mobilnog virtuelnog mrežnog operatora (MVNO) koju je Agencija nedavno dobila.

“MVNO su kompanije koje djeluju kao mobilni operatori bez vlastitog frekvencijskog spektra i kompletne mrežne infrastrukture. MVNO od jednog ili više mobilnih mrežnih operatora iznajmljuju pristup mobilnoj mreži i druge potrebne kapacitete. Na taj način je MVNO omogućeno da pružaju inovativne mobilne elektronske komunikacione usluge prilagođene određenim grupama korisnika”, naveo je Sekulić.

Za ulazak novih operatora, kako je kazao, postoje raspoloživi radio frekvencijski resursi koji će biti uvećani za radio frekvencijski opseg "digitalne dividende" kada sredinom naredne godine bude završen projekat emitovanja digitalnog TV signala.

“Za korišćenje tog, za mobilne operatore privlačnog opsega, EKIP će u prvoj polovini naredne godine pokrenuti postupak javnog nadmetanja”, kazao je Sekulić.

Na početku rada EKIP-a elektronske komunikacione usluge u Crnoj Gori su pružala samo dva operatora. Sada je za pružanje elektronskih komunikacionih usluga u Crnoj Gori registrovano 55 operatora elektronskih komunikacionih usluga.