Foto: ARhiva

"Oko 30 odsto privrednika je bilo nelegalno ili polulegalno u početku", rekao je Harasani.

On je kazao da je UIP u julu i avgustu radila u pojačanom nadzoru sa 70 inspektora.

„Izdato je prekršajnih naloga u iznosu od 1,38 miliona eura i donijeto 168 rješenja o zabrani obavljanja djelatnosti“, saopštio je Harasani na konferenciji za novinare povodom predstavljanja rezultata rada tokom protekle turističke sezone.

Gledano pojedinačno po djelatnostima, kada je u pitanju Inspekcija rada kontrolisano je preko 17 hiljada zaposlenih.

„Izdato je prekršajnih naloga u iznosu od 254 hijlada eura, dok je, kada je u pitanju rad na crno, zatečeno 399 neprijavljenih radnika, 79 domaćih i 320 stranih državljana“, precizirao je Harasani.

On je rekao da su, kada su u pitanju Turistička inspekcija, kontrolisana 502 kupališta, a nepravilnosti konstatovane kod njih 203.

„Izdato je 175 prekšajnih naloga u iznosu od 88 hiljada eura. Deset kupališta je radilo bez odobrenja“, dodao je Harasani.

Kada su u pitanju hoteli, kontrolisano je njih 293, a nepravilnosti evidentirane kod njih 105. Izdato je preksršajnih naloga u iznosu od 42 hiljade eura.

„Kada su u pitanju ugostiteljski objekti kontrolisano je njih 1,82 hiljade, a utvrđeno je 279 nepravlnosti. Izdato je prekršajnih naloga u iznosu od 71 hiljadu eura. Donijeto je osam rješenja o zabrani rada i 11 rješenja o pečaćenju objekta“, naveo je Harasani.

Kada je u pitanju Tržišna inspekcija, kontrolisano je 3,48 hiljada objekata i utvrđeno 1,23 hiljade nepravilnosti.

„Prekršajnih naloga je izdato u iznosu od skoro 400 hiljada eura, a zatvoreno je 11 objekata. Što se tiče prijava građana, pogotovo kod zaštite potrošača, 80 odsto je riješeno u korist građana“, rekao je Harasani.

On je kazao da je nakon preventivnih mjera UIP-a, privreda u 80 do 90 odsto slučajeva ušla u legalne tokove.

„Iako smo budžetu doprinijeli sa 1,5 miliona eura preko kazni, mislim da smo puno više doprinijeli na indirektan način“, smatra Harasani.

On je objasnio da nadležnosti UIP-a nije samo kontrolisanje epidemioloških mjera, već suzbijanje sive i crne ekonomije i uvođenje privrede u legalne tokove.

Harasani je naveo da je UIP ove sezone uvela neke novine, između ostalih da su strani državljani, koji su vodili biznis u Crnoj Gori i bavili se trgovinom, prvi put privođeni u Sud za prekršaje, zbog neplaćanja kazni.

„Nemamo ništa protiv stranih državljana, ali kada sam stupio na funkciju došao sam do informacija da je većina njih izbjegla dažbine i da nijesu plaćali poreze, doprinose i porez na dodatu vrijednost (PDV). Na kraju sezone su stavili firmu pod stečaj i sljedeće došli sa istim ljudima ali drugom firmom“, objasnio je Harasani.

Jedna od novina je, kako je dodao, i ta što su u UIP-u bili jako fleksibilni, preventivni i senzibilni pogotovo u julu.

„U julu smo bili maksimalno fleksibilni i uvodili privredu u legalne tokove, dok smo u avgustu bili malo represivni, za one koji su se oglušili“, rekao je Harasani.

On je poručio i da je novina što ove sezone nije bilo "crvenih ili crnih listi".

„Na osnovu mojih neformalnih informacija, saznao sam da su prethodnih godina postojale 'crne liste', koje su značile da inspektori nijesu smjeli da ulaze u te objekte. Ove godine nije bilo privilegovanih niti favorizovanih subjekata nadzora“, zaključio je Harasani.