Ilustracija (Foto: Pixabay)

Saopštenje koje potpisuje izvršni direktor Boris Marđonović prenosimo integralno:

Ekonomski patriotizam se danas izražava i potvrđuje čuvanjem radnih mjesta, legalnim poslovanjem, plaćanjem poreza i doprinosa a nikako redovima na državnom šalteru za plate.

Država je dužna da pomogne privredi ne finansiranjem plata ili otkupom tržnih viškova, namještanjem tendera za domaće proizvođače ili preuzimanjem tuđeg rizika, već indirektno kroz podršku likvidnosti, konjunkturne programe uz pomoć alata socijalne tržišne ekonomije, kreiranjem dažbina po principu usluga za protuuslugu i garancijom slobodnog i fer tražišta.

Vlada je takođe dužna da primi sve zaposlene na Zavod za zapošljavanje, čiji poslodavci ne mogu izdržati finansijski pritisak krize ili ne vide poslovnu perspektivu u svojoj branši. Funkcija države je da im osigura egzistenciju i prava za vrijeme nezaposlenosti. Mi zato plaćamo poreze i doprinose i tu ne treba biti nedoumica ni tokom krize ni za poslodavce niti za zaposlene.

Poslodavci, koji nastavljaju sa radom i zadrže svoje timove, traže od Vlade da im garantuje zaštitu od sive ekonomije, javne nabavke pod jednakim uslovima, da smanji indirektne troškove rada na 21% na teret poslodavaca, ukine sve parafiskalne namete, uvede PDV od 7% za hranu u svim ugostiteljskim objektima na godinu dana bez obzira na broj zvjezdica i region, obustavi koncesije za Morsko dobro ukoliko ne bude sezone, definiše uslove za angažvanje dodatne nerezidentne radne snage i reformiše IRF u razvojnu kreditnu instituciju, čiji je glavni zadatak da nabavlja povoljna sredstva i plasira ih privredi preko poslovnih banaka pod istim ili malo višim uslovima.

Mi smo kao Komora spremni pomoći svim kolegama u sivoj zoni da registruju svoje poslovanje a od Vlade očekujemo da im omogući minimalne dažbine u toku inkubacije posla. Kao iskusnije kolege pomoći ćemo im da legalno posluju i udružiti pamet, iskustvo i rad, jer ćemo tako imati veću ponudu proizvoda i usluga i udio u legalnoj ekonomiji. Vlada ne smije čuvati socijalni mir tolerisanjem sive ekonomije a ti ljudi moraju shvatiti da su radom na crno izolovani iz društva i da će sutra, bez penzionog osiguranja, biti prepušteni samima sebi. Pitanje je samo do kada.

Zahtjevamo takođe prisustvo predstavnika zanatstva u svim javnim gremijama gdje se odlučuje o privredi, jer zanatlije investiraju ovdje u Crnoj Gori, otvaraju nova radna mjesta, ne traže novac od države, stvaraju novu vrijednost, čuvaju svoje zaposlene i ne brinu samo o sebi i svojoj porodici. Sve što se uloži u njihov razvoj, višestruko se vraća Crnoj Gori i zato moraju dobiti zasluženi prostor.

S druge strane tražimo jačanje zanatske samouprave, veća javna ovlašćenja u oblasti dualnog obrazovanja, majstorskih ispita i imenovanja vještaka, kao i inoviranje zakona o zanatstvu uključujući izuzeće zanatlija iz obaveznog članstva u Privrednoj komori. Zanatstvo je posebna privredna grana, ima svoj poseban zakon i zahtjeva posebnu brigu i promjenu percepcije o njegovom značaju. Ako zanatlije stanu sa radom, staće sve u društvu. Obični građani nemaju dovoljno informacija o značaju i važnosti zanatstva za normalno funkcionisanje života.

Na kraju naglašavamo da iako nas Vlada nije konsultovala ni kao javnu ustanovu, ni kao najreprezentativniju organizaciju privrede u Crnoj Gori, iako nam je svima zabranila pa poslije porekla zabranu rada (izuzev građevinarstva), iako odbija saradnju u borbi protiv sive ekonomije, iako ignoriše stav o makroekonomskom prelasku na socijalnu tržišnu ekonomiju i iako ni ne pominje zanatstvo kao posebnu privrednu granu u svojim mjerama, mi smo i dalje spremni biti partneri Vladi u svemu što nas vodi naprijed i pohvaliti sve odluke koje vode opštem dobru.

Zato tražimo hitan sastanak sa predsjednikom Vlade i izražavamo optimizam da zajedno možemo postati primjer u regionu kako zanatlije u jednoj maloj zemlji na Balkanu, mogu svojim radom i zalaganjem doprinjeti boljem životu i društvenom blagostanju.