Ilustracija, Foto: Pixabay

Iz IJZ su kazali da se svake godine 2,6 miliona smrtnih slučajeva pripisuje alkoholu, pri čemu su muškarci u značajno većem riziku od žena.

Navodi se da većina smrtnih ishoda povezanih s alkoholom odnosi na nezarazne bolesti, prvenstveno kardiovaskularne i maligne bolesti, ali da značajan dio mortaliteta čine i povrede i zarazne bolesti.

„Posebno zabrinjavajuće su posljedice konzumacije alkohola među mladima“, rekli su iz IJZ.

Oni su naveli da u populaciji od 20 do 39 godina, čak 13 odsto svih smrtnih slučajeva može se povezati s alkoholom.

„Kada je globalna potrošnja alkohola u pitanju, sedam od deset zemalja s najvećom potrošnjom po glavi stanovnika pripada evropskom regionu Svjetske zdravstvene organizacije (SZO)“, dodaje se u saopštenju.

Navodi se da efekti konzumacije alkohola ne utiču jednako na sve društvene slojeve i dodatno produbljuju zdravstvene nejednakosti.

„Osobe iz socijalno ugroženih grupa imaju veće stope smrtnosti i hospitalizacija povezanih s alkoholom, jer su posljedice po zdravlje ozbiljnije u toj populaciji u poređenju s imućnijim konzumentima“, rekli su iz IJZ.

Iz te zdravstvene ustanove su naveli da alkohol značajno doprinosi razvoju širokog spektra bolesti i stanja.

Alkohol je, kako su istakli, potvrđeni uzročnik preko 200 različitih oboljenja, dok najmanje 30, poput alkoholne bolesti jetre, fetalnog alkoholnog spektra poremećaja, alkoholnog pankreatitisa i trovanja alkoholom, ne bi postojalo bez njegove konzumacije.

„Toksični metaboliti alkohola, poput acetaldehida i sirćetne kiseline, remete ćelijski metabolizam i oštećuju vitalne organe, uključujući mozak, jetru i srce, što vremenom dovodi do ozbiljnih funkcionalnih i organskih oštećenja“, kaže se u saopštenju IJZ.

Navodi se da posebnu zabrinutost izaziva uloga alkohola u nastanku malignih bolesti.

Iz IJZ su ukazali na to da je Međunarodna agencija za istraživanje raka alkohol klasifikovala kao kancerogen Grupe 1.

Kako su naveli, preko 200 miliona ljudi širom svijeta izloženo je povećanom riziku od razvoja raka zbog upotrebe alkohola koji je odgovoran za 4,4 odsto dijagnostikovanih karcinoma i 401 hiljada smrtnih slučajeva godišnje.

„Pored fizičkih posljedica, alkohol ima i snažan uticaj na mentalno zdravlje, povezan je s depresijom, anksioznošću i emocionalnom nestabilnošću“, kazali su iz IJZ.

Oni su dodali da alkohol doprinosi nasilju u porodici, smanjenoj radnoj produktivnosti i narušavanju socijalnih odnosa.

SZO, kako su rekli iz IJZ, naglašava da ne postoji bezbjedan nivo konzumacije alkoholnih pića.

„Svaka unijeta kap predstavlja rizik po zdravlje, a dugoročne posljedice obuhvataju širok spektar fizičkih, mentalnih i društvenih poremećaja“, kaže se u saopštenju.

Navodi se da studije koje sugerišu moguće zaštitne efekte često ne uzimaju u obzir sve relevantne faktore, dok trenutni naučni podaci ne pokazuju postojanje praga ispod kojeg se ne javljaju štetni efekti alkohola na zdravlje.

„Ključno je kontinuirano podizanje svijesti javnosti, sprovođenje preventivnih mjera i kreiranje djelotvornih javnozdravstvenih politika s ciljem smanjenja štetnih posljedica konzumacije alkohola“, poručuje se u saopštenju.

Iz IZZ su naveli da su istaknute zdravstvene informacije o povezanosti alkohola i raka na etiketama alkoholnih pića, osnaživanje zdravstvenih radnika kroz stručne edukacije koje bi im omogućile da s povjerenjem informišu pacijente o tim rizicima, kao i povećanje opšte svijesti u društvu o toj važnoj temi, najznačajnije preporuke za smanjene uticaja alkohola na zdravlje.

(Mina)