Iz njene postojbine Južne Amerike, papriku su u Evropu doneli Španci u 15. vijeku i "preko noći" je postala omiljena i nezaobilazna na trpezi. Može da bude slatka i ljuta, crvena, žuta, narandžasta i zelena.

Zanimljivo je da crvena paprika ima čak četiri puta više vitamina C od limuna i pomorandže, zato snažno djeluje na imunitet, efikasan je i antidepresiv, afrodizijak, antireumatik, antiseptik i dijuretik. Mesnatiji, krupniji i zreliji plodovi imaju više hranljivih sastojaka i ljekovitiji su. Sve vrste paprike bogate su provitaminom A (beta karotenom), C, E, B1 i B6, a sadrže i znatnu količinu minerala kalijuma, fosfora i magnezijuma koji je blagotvoran za srce i krvne sudove. Povoljno djeluje i na bubrege, želudac, pluća, oči, crijeva i mišiće.

Sjemenke paprike bogate su alkaloidom kapsaicinom, koji pomaže kod ateroskleroze, kao i citrinom koji poboljšava cirkulaciju perifernih krvnih sudova, otvara apetit i poboljšava probavu. Sadrži prirodne antioksidanse karotenoida, koji štite organizam od svih bolesti, a naročito kancera.

Zamrzavanjem i termičkom obradom gubi se većina hranljivih sastojaka iz paprike. Umjesto da ih stavite u zamrzivač, mnogo je bolje da ga ukiselite kao zimnicu jer tako zadržava većinu vitamina i minerala, a neki se čak i umnožavaju, kao što su kalcijum, gvožđe, bakar, mangan i selen.

100 grama sveže paprike sadrži: 20 kalorija, 0,86 g proteina, 4,64 g ugljenih hidrata, 0,17 g masti, 1,70 g celuloze, 93,89 g vode, 0,71 g šećera, 80,40 mg vitamina C, 0,48 mg vitamina B3, 0,27 mg vitamina B6, 182 mkg vitamina A, 2,06 mg vitamina E, 11 mkg vitamina B9, 7,40 mkg vitamina K, 10 mg kalcijuma, 0,34 mg gvožđa, 10 mg magnezijuma, 20 mg fosfora, 175 mg kalijuma, 0,13 mg cinka, 0,12 mg mangana.