Njegov otac bio je ugledni trgovac žitom, ali je ubrzo posle rođenja Alkibijada izgubio svo bogatstvo. Tada se cijela porodica Nuša preselila u Smederevo, gde je Nušić proveo svoje detinjstvo.

Do svoje 18 godine zvao se Alkibijad Nuša, da bi tada – zakonski promenio ime u Branislav Nušić. Gimnaziju je završio u Beogradu, gde je i završio studiranje pravnih nauka, koje je započeo u Gracu.

Sa 19 godina naspiao je svoju prvu komediju “Narodni poslanik” (1896. godine), u kojoj ismijeva političku borbu, izbore, narodne poslanike i vladinu stranku. Ovaj pozorišni komad na sceni se pojavio prvi put tek 13 godina kasnije.

Kao dobrovoljac učestvovao je u Srpsko-bugarskom radu 1885. godine, koji je trajao dvije nedjelje. Godinu dana kasnije, Nušić je objavio svoju prvu knjigu “Priprovjetke jednog kaplara”, koja se sastojala od kratkih priča i crtica nastalih prema pričama i doživljajima iz rata.

Komedija “Sumnjivo lice” bila je sljedeće delo koje je Nušić napisao, koja se na sceni našla 35 godina kasnije – 1923. godine.

Proveo je godinu dana u zatvoru jer je pesmom “Dva raba” razbjesneo kralja Milana. U zatvoru je napisao knjigu “Listići” i komediju “Protekcija”, u kojima je uspjeo da bude malo suptilniji prilikom kritikovanja društva.

U svim svojim djelima pisao je o ljudima, o njihovoj prirodi, ponašanju, a nerijetko ih je svojim humorom i kritikovao, ističući njihove mane kao nešto vrijedno podsmjeha.

Nušić je postavljen za sekretara Ministra prosvete 1900. godine, a ubrzo je posao dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu.


U nastavku pročitajte neke od njegovih citata:

Ima ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći, nego svojoj sreći.

Lakše je biti ministar no berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da koga ne poseče, a ministar niti mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv.

U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, neko gledati pozorišni komad u životu.

Svaka je žena glumica; što se to manje opaža to je veća glumica.

Sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina.

Narodno oduševljenje, to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče.

Brak čini troje: ljubav, poverenje i strpljenje.

Brak je ugovor po kome čovek jednom u životu kaže Da i preuzima obavezu da to ponavlja celog života.

Karijeristi ne ostavljaju nikakav trag za sobom, osim bivših prijatelja.

U drugoj ljubavi se čovek oseća kao da ponavlja razred. Poznaje sve predmete, a ipak nije uveren da će obaviti ispit.

Brak je preporučeno pismo, obično pogrešno adresirano, koje je interesantno samo dok je zatvoreno.

Zbog sveta, zbog sveta, zbog sveta… Razumeš li, zbog sveta, sve zbog sveta! Dok svet nije ušao u moju kuću, mi smo krasno živeli, svi smo se voleli, svi smo se poštovali…

Ljubav je jedna vrsta pijanstva. Kad čovek prevali prvu i drugu čašu, otvori mu se apetit i javi žeđ, i onda sručuje čašu za čašom.

Pravda je često puta teža ljudima od nepravde.

Na pozornici se prvo digne zavesa pa se tada odigrava drama. U životu to drugačije biva: prvo se odigra drama pa se onda podigne zavesa.

Mržnja onih koji su zli nije toliko opasna kao njihovo prijateljstvo.