Ja ću roditi ćerku
I neće biti tuđa sreća
Nego moja
I kuća
I nikad tuđa večera
Nego moj doručak
Šećer u prahu
Prženice sa malinama
I topli kakao
Kafa puna pjene
I šaka puna lješnika
Biće svoja
Neče ličiti
Ni na oca
Ali ni na mene
Sakriću od nje
Sve bajke u koje sam ja vjerovala
I stvoriću joj nove
Počinjaće sa
Nema princa
A ako ga jednom ipak nađe
Biću srećna
Moja će ćerka biti
Šta poželi
Udata i neudata
Majka i neorotkinja
I ja ću nositi njenu sliku
U novčaniku
Oslobodiće i mene svojom
Slobodom
I nikad neće biti tuđa radost
Nego moja
Pod rebrom nošena
Od zvijezda prošena
I rođena
Da bude šta želi
Sebi samoj
Zvaće se Zora
I svitaće
Svitaće uvijek
Tamo gdje je ona.

Dragana Pribilović