Foto: Pexels

Orasi imaju koristi za zdravlje srca zbog čega su istraživači sa Texas Tech University u Luboku i Juniata College u Hantingdonu, Pensilvanija, sproveli studiju kako bi analizirali kakav uticaj imaju na mikrobiom crijeva. Interesovalo ih je da li je moguće da koristi oraha za srce počinju u crijevima. Sproveli su studiju analizirajući genetsku ekspresiju mikroba kod učesnika koji su jeli ili nisu konzumirali ishranu sa orasima.

Naučnici su podijelili ljude u tri grupe i svakoj odredili način ishrane, jedna grupa je jela cijele orahe, a zatim su testirali biološke uzorke svakog učesnika. Njihovi nalazi pokazali su da ljudi koji su konzumirali ishranu sa orasima u crijevima imaju veći nivo aminokiseline L-homoarginin. Pošto su ljudi sa nižim nivoima homoarginina izloženi većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, nova studija pokazala je da je moguće poboljšati zdravlje srca unošenjem promjena u ishrani koje utiču na rad crijeva.

Rezultati studije su predstavljeni na Discover DMB, godišnjem sastanku Američkog društva za biohemiju i molekularnu biologiju.

Činjenice o zdravlju srca

Kako navode Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), bolesti srca su vodeći uzrok smrti odraslih u Sjedinjenim Državama. Skoro 700.000 ljudi svake godine umre od srčanih bolesti.

Mnogi faktori utiču na zdravlje srca, a važan faktor je ishrana. Ljudi koji imaju ishranu sa visokim sadržajem masti i holesterola imaju veću verovatnoću da razviju stanja koja na kraju mogu dovesti do srčanih oboljenja.

Da bi se smanjio rizik od srčanih bolesti, treba konzumirati ishranu sa malim sadržajem masti, nemasnim mesom i sa malo šećera i soli. Izbegavanje prerađene hrane ili hrane sa visokim sadržajem trans masti takođe može da pomogne.

Neke namirnice koje su zdrave za srce, a koje National Institutes of Health (NIH) preporučuje su sledeće:

- povrće
- voće
- Integralne žitarice
- riba i nemasno meso
- orasi

Nedavna istraživanja pokazuju da posebno orasi mogu poboljšati profil rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Uloga crevnog mikrobioma

Zdrav mikrobiom creva je imperativ za dobro zdravlje. Mikrobiota creva je grupa mikroorganizama koji kolonizuju gastrointestinalni trakt. Neke procene sugerišu da u ljudskom gastrointestinalnom traktu postoji 1.013 bakterija, otprilike koliko i ljudskih ćelija u telu. Ponekad bolest ili izbor načina života mogu izazvati promene u mikrobiomu creva i učiniti da loše bakterije nadmašuju dobre bakterije.

NIH napominje da „mikrobiom crijeva igra važnu ulogu u ljudskom zdravlju i utiče na razvoj hroničnih bolesti u rasponu od metaboličkih bolesti do gastrointestinalnih poremećaja i kolorektalnog karcinoma”.

Postoje načini da se poboljša zdravlje crijeva, kao što je uzimanje probiotičkih dodataka za rebalans crevnog mikrobioma. Ovdje mogu da pomognu i namirnice kao što su jogurt, povrće iz turšije i čaj od kombuhe.

Orasi predmet nove studije

Istraživače koji su sproveli novu studiju zanimalo je kako orasi utiču na zdravlje creva i poboljšavaju zdravlje srca.

Orasi imaju veći sadržaj alfa-linolenske kiseline (ALA), što je značajno, jer ALA može uticati na neurološko i kardiovaskularno zdravlje.

Naučnici su za ovu studiju analizirali podatke prikupljene od 42 učesnika. Svi oni imali su povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti. Svi učesnici su u početku, tokom 2 nedjelje, konzumirali tradicionalnu zapadnu ishranu. Prema istraživačima, njihova ishrana je uključivala 50 odsto unosa ugljenih hidrata, 16 procenata proteina i 34 odsto masti.

Istraživači su uzeli uzorke stolice da bi analizirali mikrobiome crijeva učesnika, a zatim su ih podelili u tri grupe.

Prva grupa, koja je nazvana „grupa koja se hrani orasima”, sastojala se od učesnika koji su jeli 57–99 grama (g) oraha dnevno – otprilike 1 šolju oraha.

Druga grupa je konzumirala iste količine omega-3 masne kiseline alfa-linolenske kiseline prisutne u orasima, ali nije jela orahe. Ovo je bila „kontrolna ishrana usklađenih oraha”.

Trećoj grupi bilo je određeno da ALA dopuni oleinskom kiselinom – ali da ne jedu orahe. Ova grupa nazvana je „oleinska kiselina zamenjuje ALA u ishrani bez oraha”.

Na kraju perioda ishrane od 6 nedjelja, istraživači su prikupili uzorke stolice od učesnika i analizirali ih sa metatranskriptomikom „kako bi istražili sastav i funkcionalnost crevne mikrobiote”.

Orasi, zdravlje srca i crijeva

Nakon prikupljanja uzoraka stolice, istraživači su sproveli genetsku analizu crevne mikrobiote iz svake grupe. Uspjeli su da utvrde da li postoje viši ili niži nivoi određenih bakterija. Otkrili su više nivoe Gordonibacter bacteria u grupi koja je konzumirala orahe. Ova bakterija je odgovorna za metabolizam biljnih jedinjenja. Takođe su primjetili više nivoe ekspresije gena u putevima koji su uključeni u aminokiselinu L-homoarginin u grupi koja je bila na ishrani sa orasima. Ovo je značajno jer ljudi sa niskim nivoom homoarginina imaju veći rizik od srčanih oboljenja.

Pored toga, otkrili su da su učesnici primjetili poboljšanja u vrijednostima indeksa disbioze (odnos loših i dobrih bakterija) nakon što su 6 nedjelja konzumirali svoje ishrane.

Iako je broj učesnika u studiji bio mali, rezultati ukazuju na mogućnost da se poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti unošenjem promjena u ishrani koje utiču na crijeva.

Mansi Chandra, istraživač pred diplomskim ispitom na Juniata College koji je predstavio studiju, u intervjuu za Medical News Today (MNT) rekao je:

– Priroda same studije je, prema našem saznanju, veoma jedinstvena, jer metatranskriptomika ranije nije korišćena za procenu uticaja konzumiranja oraha na ekspresiju gena za mikrobiotu creva i prva je takve vrste – rekao je Chandra i dodao:

– Nalazi ovih istraživačkih analiza doprinose daljem razumevanju modulacije crevnog mikrobioma u vezi sa orasima, što bi moglo da ima veoma veliki uticaj na shvatanje o tome kako zdravlje creva utiče na zdravlje srca uopšte.

Mišljenje stručnjaka o novoj studiji

Dr John Higgins, profesor kardiovaskularne medicine sa McGovern Medical School na UTHealth Houston, koji nije bio uključen u studiju, prokomentarisao je nalaze studije za MNT:

– Orasi su bogat izvor omega-3 masnih kiselina, posebno alfa-linolenske kiseline, i korisni su za poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja. Oni smanjuju upale, poboljšavaju ravnotežu holesterola, smanjuju krvni pritisak i smanjuju rizik od metaboličkog sindroma i kardiovaskularnih bolesti – istakao je dr Higgins.

Na pitanje o važnosti takvog istraživanja, dr Higgins je rekao da ono naglašava „kako su različiti sistemi organa međusobno povezani”.

– U ovom slučaju, gastrointestinalni sistem i srce su međusobno povezani. Zdrava crijeva znače zdravo srce! – primjetio je dr Higgins i dodao:

– Ovo istraživanje upućuje na to da bismo prilagođavanjem ishrane i modulacijom sastava crevne mikrobiote i metabolizma – npr. ako počnemo da jedemo šolju oraha svaki dan – možda mogli bolje da pomognemo u prevenciji kardiovaskularnih bolesti – rekao je, ali je upozorio da je „potrebno više istraživanja”.

Dr Ernst von Schwarz, kardiolog i profesor na UCLA, koji nije bio uključen u ovu studiju, takođe je razgovarao sa MNT o istraživanju. Prema njegovim riječima, „ova studija takođe podržava ideju da se promoviše koncept mediteranskog tipa ishrane kao ishrane koja je najzdravija za srce, što je u nekim studijama čak pokazano da dovodi do regresije ateroskleroze krvnih sudova u srcu, mozgu, pa čak i u polnim organima”.

– Iako smo svjesni dugoročnih prednosti mediteranske ishrane, ne znamo tačne mehanizme. Stoga nam ova studija, između ostalog, pomaže da razumemo moguće biohemijske puteve na koje utiču sastojci u ishrani, uključujući orahe – zaključio je dr Von Schwarz.

(eklinika.telegraf.rs)