Šesto zasijedanje Konvencije o pristupu informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i pristupu pravosuđu u pitanjima vezanim za životnu sredinu (Arhuska konvencija) i PRTR Protokola, koji će biti održano od 11. do 15. septembra, organizuje sistem Ujedinjenih nacija, konkretno Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu i Vlada Crne Gore, odnosno Ministarstvo održivog razvoja i turizma, uz podršku Misije OEBS-a i kancelarije UNDP-a.

Generalna direktorica Direktorata za životnu sredinu Ivana Vojinović je, na konferenciji za medije, navela da je to važan međunarodni događaj koji će okupiti više od 400 učesnika, predstavnika oko 56 zemalja potpisnica Arhuske konvencije, brojnih međunarodnih organizacija, predstavnika civilnog društva i eksperata.

Najavljeno je i, dodala je, učešće većeg broja ministara za zaštitu životne sredine i potpredsjednika vlada država regiona i šire.

Učesnici će, kako je saopštila Vojinović, tokom predstojeće sedmice u Budvi razgovarati o dosadašnjim rezultatima i najizazovnijim elementima u okviru primjene Arhuske konvencije.

Prvi dan skupa otvoriće ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović, dok će 14. septembra zajedničko zasijedanje Arhuske konvencije i PRTR protokola na visokom nivou ispred Crne Gore, kao države domaćina, otvoriti premijer Duško Marković.

Vojinović, kako je rekla, vjeruje da će tokom predstojećeg petodnevnog zasijedanja zajednički postići konsenzus oko donošenja važnih odluka za predstojeći period.

„Predstavlja nam izuzetnu čast što je Crna Gora odabrana da bude domaćin Šestog zasijedanja Arhuske konvencije, budući da je konvencija tokom proteklih dvadesetak godina, otkako se primjenjuje na globalnom planu, postala jedan od najuticajnijih međunarodno pravnih instrumenata u oblasti životne sredine“, navela je Vojinović, saopšteno je iz MORT-a.

Ona je podsjetila da je Crna Gora Arhusku konvenciju ratifikovala 2009. godine.

Vojinović je istakla da je Konvencija pružila širok korpus prava pojedinaca iz oblasti životne sredine, i ukazala da su principi te Konvencije utkani i u crnogorski Ustav.

„Ti principi tiču se prava svakog građanina da bude blagovremeno, tačno, precizno i objektivno informisan o stanju životne sredine i da u svakom trenutku ima pravo da traži informaciju o tome kakvo je stanje svih njenih segmenata“, pojasnila je Vojinović.

Kako je navela, Crna Gora je ostvarila znatan iskorak na polju informisanja javnosti o stanju životne sredine.

Vojinović je napomenula da bi događaj trebalo da rezultira usvajanjem zajedničke deklaracije, takozvane Budvanske deklaracije koja nosi radni naziv „Ekološka demokratija za našu održivu budućnost“.

PR Centra za održivi razvoj Radica Zeković, navela je da je bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN), Kofi Anan, opisao Arhusku konvenciju kao „najambiciozniji poduhvat“ u smislu demokratizacije na polju životne sredine, pokrenut pod pokroviteljstvom UN.

„Konvencija nije samo sporazum vezan za zaštitu životne sredine, ona je i Konvencija o vladinoj odgovornosti i transparentnosti u donošenju odluka. U preambuli Konvencije povezuju se zaštita životne sredine sa normama o ljudskim pravima, a prava vezana za oblast životne sredine podižu se na nivo ostalih ljudskih prava“, pojasnila je Zeković.

Kako je kazala, mora se intenzivno razgovarati o izazovima i interakcijama između društvenih, ekoloških i ekonomskih agendi koje omogućavaju prelazak na zelenu ekonomiju u zemlji.

„Važno je da razumijemo glavne razvojne pokretače koji prepoznaju ekonomske, socijalne i ekološke stubove održivog razvoja kao ključne komponente preporučenih politika i rješenja“, smatra Zeković.

Na taj način, prema njenim riječima, stvoriće se preduslovi za saradnju privatnog sektora sa javnim sektorom i civilnim društvom, kako bi se uklonile barijere i podstakao razvoj zelene ekonomije.

Konferencija će se održati u hotelu Splendid Conference i SPA Resort u Bečićima.

izvor: Mina