Foto: Ilustracija

Jedite zdrave masti

Oko 60 odsto materije u mozgu se sastoji od masti, najviše omega-tri. Pokazalo se da omega-tri masti poboljšavaju koncentraciju, pamćenje, usredsređenost i raspoloženje. Namirnice bogate omega-tri mastima su masne ribe kao što su skuša, losos i sardine. Među vegetarijansikom izvorima su laneno sjeme, sjemenke čije i orasi. U ostale zdrave masti spadaju mononezasićene masti koje se nalaze u maslinovom ulju i avokadu.

Jaja za doručak

Podstaknite rad mozga ujutro tako što ćete doručkovati jaja. Proteini u žumancetu povećavaju nivo aminokiselina u krvi koje su ključne za lučenje serotonina i dopamina, hormona u organizmu koji daju dobro raspoloženje. Jaja takođe sadrže holin, hranljivu materiju za koju se smatra da poboljšava pamćenje.

Dodajte začine

Začinite obroke kurkumom. Ovaj tamnožuti začin je jedan od ključnih sastojaka karija u prahu i ima brojne prednosti za mozak. Kurkumin, aktivni sastojak kurkume, poboljšava pamćenje, odlaže pad kognitivne sposobnosti u starijem dobu i ublažava depresiju. Dodajte je u kari i domaću supu.


Stimulišite mozak

Što je više izazova za mozak, to on stvara veći broj novih neuralnih veza. Zato krenite na neki nov sport, pročitajte zahtjevnu knjigu ili naučite nov jezik. Nove aktivnosti šire raspon stvari na koje vaš mozak treba da se usredsredi, čime unaprijeđuje njegove ukupne sposobnosti.

Ne smanjujte sate spavanja

Tokom sna se tijelo oporavlja i moždane ćelije obnavljaju. Istraživanja su pokazala da san omogućava rast novih neurona u delu mozga koji reguliše dugoročno pamćenje. Odmor takođe poboljšava sposobnost mozga da se usredsredi i priseti informacija.

Fermentišite hranu

Mozak i crijeva su povezani sićušnim mikrobima koji žive u crijevima. Ove dobre bakterije stvaraju neurotransmitere i aminokiseline koji utiču na mozak tako što kontrolišu upale i lučenje hormona. Unos fermentisane hrane kao što je jogurt, kefir i kisjeli kupus može da poveća nivo crijevnih mikroba, što ima pozitivan uticaj na raspoloženje i ponašanje.

Jedite zeleniš

Zeleniš kao što je kelj, spanać i brokoli predstavlja odličnu hranu za mozak. Bilo bi dobro da uvedete dvije porcije u svakodnevnu ishranu. Ovo povrće može da se skuva, jede sirovo ili doda u supu i smutije. Zeleniš je takođe dobar izvor magnezijuma, jednog od esencijalnih minerala koji pomažu da se um i tijelo umire kada su pod stresom.

Pokrenite se

Vježbanje u trajanju od samo 30 minuta dnevno je sve što je potrebno da se unaprijedi zdravlje mozga. Aerobne vežbe kao što su hodanje, trčanje ili plivanje mogu povoljno da utiču na hormon rasta mozga, čime usporavaju gubitak pamćenja i stimulišu razvoj novih moždanih ćelija. Vježbanje takođe poboljšava komunikaciju između moždanih ćelija, što pomaže kod sjećanja i razmišljanja.










Izvor: dijeta.net/www.express.co.uk