Ilustracija, Foto: Pexels (Valeria Boltneva)

Divlji kesten je prvenstveno poznat ljudima po tome da je dobro, efikasno i bezbjedno sredstvo koje može da pomogne svim ljudima koji imaju proširene vene i osjetljive kapilare sklone pucanju.

Međutim, mnogi ne prave razliku između divljeg i pitomog kestena koji može da se jede.

„Divlji kesten je onaj koji se sadi u parkovima. Njegove plodove možemo sada svuda da sakupimo. On se zove Aesculus hippocastanum na latinskom jeziku. A pitomi kesten ili Castanea sativa je zapravo mnogo bliži rođak bukvi nego što je rođak divljem kestenu. On nema ljekovito dejstvo na proširene vene, ali ima neke svoje druge korisne osobine“, objasnio je u razgovoru za RTS novinar Momčilo Antonijević, narodni travar.

Divlji kesten jedno je od najboljih biljnih sredstava protiv proširenih vena zato što djeluje na nekoliko različitih principa. Pojačava jačinu osjetljivih krvnih sudova i smanjuje njihovu propusnost, zapravo smanjuje filtraciju tečnosti i elektrolita u prostor izvan krvnih sudova.

Takođe, sadrži tanin koji pomaže da krvni sudovi ostanu jaki, i flavonoide, koji se nazivaju još i vitamin P, koji takođe utiču na jačanje krvnih sudova.

„Ali ono što je prvenstveno ljekovito u divljem kestanu je supstanca koja se zove escin. U pitanju je saponin. Pored njega tu je eskuletin. To su sve supstance koje zapravo pomažu ljudima koji imaju osetljive krvne sudove i vensku insuficijenciju“, napominje Antonijević.

Preparati od divljeg kestena koriste se kako za spoljnu upotrebu, a mogu i da se piju, mada je dugo postojala dilema da li je toksičan ili ne. Ali istraživanja su pokazala da je on potpuno bezbjedan za upotrebu.

„Uz tu terapiju divljim kestenom bilo bi jako dobro da se pije neki čaj, recimo od kokotca, Melilotus officinalis. To je biljka koja može da upotpuni djelovanje divljeg kestena, a kada je spoljna upotreba u pitanju, onda se on savršeno kombinuje sa nevenom, specijalno uljanim maceratom ili melemom od nevena, u koji bi, recimo, u idealnom slučaju, bilo dodato eterično ulje smilja“, objašnjava Antonijević.

Zbog povoljnog uticaja na jačanje krvnih sudova divlji kesten se preporučuje i ljudima koje imaju problem sa hemoroidima. I u tom slučaju može se koristiti i za spoljašnju i unutrašnju upotrebu.

„Ali je jako važno piti čajeve koje sadrže u sebi sluzaste materije, da bi stolica bila meka i da bi varenje bilo normalno. Tu prvenstveno mislim na laneno sjeme i na hajdučku travu. Međutim, jako je važno da se koristi svjež divlji kesten“, ističe travar.

Prirodni deterdžent od divljeg kestena

Zahvaljujući escinu kada se divlji kesten rastvori u vodi stvara se vrlo stabilna pjena, tako da na jesen možemo da napravimo veoma blag, a s druge strane, efikasan deterdžent za pranje vunenih tkanina, posebno ako u njega dodamo nekoliko kapi eteričnog ulja, lavande ili ruzmarina, kako bi veš prijatno mirisao.

Istovremeno korišćenjem ovog deterdženta zaštitićemo odjeću od moljaca.

Isto tako, od divljeg kestena se može napraviti i šampon koji će odlično djelovati na kosu. Jednu šaku očišćenog kestenja preliti sa pola litra ključale vode. Promiješa se i ostavi da stoji 15 minuta. Nakon toga štapnim mikserom ili blenderom samljeti kestenje. Dobiće se gusta pjenušava tečnost koju teba ostaviti da se nataloži, a zatim procijediti kroz cediljku i gazu. Ovako dobijen šampon može da se čuva u frižideru do dvije nedjelje.

Blagotvorna dejstva pitomog kestena

I pitomi kesten sadrži veliku količinu tanina, naglašava Momčilo Antonijević, i zbog toga se na primjer koristi u veterinarskoj medicini kao dobro sredstvo protiv proliva kod životinja.

„Divlji kesten nosi svoje latinsko ime Aesculus hippocastanum od reči hipos, što znači konj, jer se nekada koristio protiv emfizema pluća kod konja“, dodaje narodni travar.

Pitomi kesten nema gorak ukus kao divlji i zbog toga je mnogo prijatniji i zdraviji za upotrebu u kuhinji. Plodovi pitomog kestena sadrže velike količine vlakana, kojih inače ima sve manje u svakodnevnoj ishrani, i skoro da zadovoljavaju u potpunosti dnevne potrebe za vlaknima.

Pitomi kesten sadrži složene ugljene hidrate koji se polako vare i zbog toga daje osjećaj sitosti. Sadrži i vitamin C i bakar, tako da i on utiče na jačanje krvnih sudova.

Možda više volite pečeni, ali je blagotvorniji kuvani kesten>

„Pored ovih mikroelemenata bogat je i kalijumom koji je izuzetno važan kod ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska, tako da je kesten odlična hrana i nutricionistička preporuka za sve ljude koje muči hipertenzija“, ističe travar.

Kesten obiluje složenim ugljenim hidratima koje se lagano vare, mada se kod nas on uglavnom vezuje za poslastice i za slatkiše, za čuveni kesten pire. Međutim, on je namirnica koja se, posebno u planinskim krajevima Alpa ili u Italiji, koristi za miješenje hljeba od kestenovog brašna, pravi se pasta od kestenovog brašna. Takođe je odličan u čorbama i uz divljač.

„Bolje je jesti kuvani nego pečen kesten, posebno kada se skuva i kada se ohladi, on djeluje vrlo blagotvorno. On sadrži u sebi velike količine kalijuma, a vrlo malo natrijuma. Kod ljudi sa srčanim tegobama, vrlo često višak natrijuma može da bude uzrok tegoba, a nedostatak kalijuma takođe može da bude problematičan. Tako da je kesten prava namirnica i za ljude koji imaju srčane tegobe, visok pritisak, ali i za sve ostale, zato što se lako vari, daje nam osećaj sitosti i sadrži puno korisnih i zdravih materija“, zaključuje Momčilo Antonijević.

Eliksir od divljeg kestena protiv proširenih vena i pucanja kapilara

Sakupite 20 lijepih, krupnih plodova divljeg kestena koji su tek otpali sa drveta. Odstranite bodljikavu koru, plodove zgnječite i prelijte litrom vrelog 70 procentnog alkohola. Sačekajte da se malo ohladi, sipajte u teglu, dobro zatvorite i držite na hladnom i tamnom mjestu dvije nedjelje.

Kad ste u prolazu, teglu promućkajte. Procijedite kroz čistu gazu i podijelite tečnost na dva dijela. Jednu polovinu tečnosti sipajte u teglu i dodajte 100 grama borovnica.

Pošto je važno da eliksir pravite od svježeg ploda kestena, možete koristiti zamrznute ili suve borovnice (ako koristite suve, provjerite da im nije dodavan šećer). Zatvorite teglu i ostavite da stoji još sedam dana. Nakon toga tečnost procijedite i sipajte u čistu flašu. Ovaj eliksir se pije dva puta dnevno po 20 kapi tokom dva mjeseca.

Drugu polinu tečnosti koristite za obloge. Tri supene kašike razblažite sa istom količinom vode. Natopite tim rastvorom gazu i privijte na bolna mjesta. Obloge držite 10 do 15 minuta. Važno je napomenuti da se ove obloge mogu stavljati samo na zdravu, neoštećenu kožu. Poboljšanje nastupa posijle nekoliko nedjelja