Foto: Lela Šćepanović(RFE/RL)

„Nisam se mnogo dvoumila. Iako sam već završila višu turističku školu, odlučila sam da ponovo studiram i posvetim se dizajnu obuće,“ kaže Tamara za Radio Budva.

Dvogodišnje obrazovanje u Polimodi omogućilo joj je da stekne temeljno znanje, nakon čega je usledilo tromesečno stažiranje u fabrici u Bolonji. Upravo tamo je shvatila da njena strast nije samo u crtanju cipela, već u njihovoj izradi – od skice do gotovog proizvoda.

Usavršavanje zanata uz pomoć italijanskih majstora

Tamara je nastavila svoje usavršavanje uz pomoć dvojice iskusnih zanatlija u Rimu, koji su joj velikodušno preneli svoje znanje. „Putovala sam iz Firence u Rim najčešće vikendom. Oni su mi pružili znanje i tajne zanata bez ustručavanja,“ objašnjava Tamara. Pored toga, poklonili su joj alate koji se danas više ne proizvode, a koji su bili neophodni za ručni rad.

Posle tog perioda, Tamara je radila samostalno, četiri godine usavršavajući tehniku u kućnim uslovima dok je podizala sina. „Cipela je veoma kompleksan proizvod, ima mnogo delova koje često ne primećujemo, pa sam se posvetila pronalaženju dobavljača i najboljih materijala,“ dodaje. Njen trud ubrzo je prepoznat među lokalnim stanovništvom – Italijanke su počele da dolaze u njen dom naručujući unikatne cipele.

Otvaranje ateljea u Italiji i povratak u Crnu Goru

Kada je postigla željeni nivo kvaliteta, Tamara je otvorila atelje u Cortoni, gde su ručno izrađene cipele postale sinonim za eleganciju i prepoznatljiv stil. „Nisam imala potrebu za reklamom – dovoljno je bilo samo da otvorim vrata ateljea,“ kaže ona, dodajući da se izradom obuće u Italiji žene rijetko bave, jer je to tradicionalno smatrano muškim zanatom.

Danas Tamara živi i radi u Crnoj Gori, gdje sa istom strašću stvara jedinstvene cipele. Ručni rad, posvećenost i neobične boje učinili su njen dizajn jedinstvenim i traženim, a njen put inspiracijom za sve koji žele da spoje umjetnost, zanat i ljubav prema onome što rade.

Tekst preradila redakcija portala