Foto: PKCG

Kako je saopšteno, riječ je o podršci investicijama u fizički kapital, koja se odnosi na preradu i marketing poljoprivrednih i proizvoda ribarstva.

Tim povodom, u PKCG su juče privrednicima prezentovani benefiti tog poziva, kroz koji je obezbijeđeno šest miliona EUR uz podršku 75 odsto iz fondova Evropske unije (EU).

“Imajući u vidu da su korisnici ove Mjere privredna društva upisana u Centralni registar privrednih subjekata (CRPS), uključujući i kooperative, prezentacija je bila usmjerena na pojašnjenja kriterijuma koje se moraju ispuniti da bi mogli aplicirati za objavljeni javni poziv”, kaže se u saopštenju.

Iz PKCG su kazali da su u prezentaciji, osim privrednika, učestvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, generalna direktorica Direktorata za ruralni razvoj Andrijana Rakočevićć i v.d. generalni direktor Direktorata za plaćanja Vladislav Bojović.

Navodi se da su u prezentaciji učestvovali i načelnik Zoran Irić i savjetnica Nina Jakić, kao i sekretarka Odbora udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije u Privrednoj komori Lidija Rmuš.

Javni poziv za mjeru tri trajaće 45 dana, a rok za podnošenje zahtjeva biće od 14. februara do 31. marta.

“Podrška je obezbijeđena za investicije koje se odnose na izgradnju i/ili rekonstrukciju i opremanje objekata, nabavku opreme, mašina i uređaja. Prihvatljivi troškovi kroz mjeru 3 kreću se od 40 hiljada EUR do 1,5 milliona”, navodi se u saopštenju.

Iz PKCG su naveli da je ta mjera namjenjena podršci prerađivačkim kapacitetima i ima za cilj unaprjeđenje subjekata u poslovanju hranom, kako bi isti ispunili EU standarde u pogledu bezbjednosti hrane i imali mogućnost nesmetanog stavljanja proizvoda na tržište.

Rakočević je kazala da taj javni poziv, koji ima podršku Evropske komsije, predstavlja novi iskorak u standardima, i da će njegova realizacija dovesti do otvaranja novih radnih mjesta i učiniti poljoprivredu poželjnim biznisom.

“Pozivam sva privredna društva da apliciraju za ova izdašna sredstva bespovratne podrške, a sve u cilju jačanja crnogorske poljoprivrede”, rekla je Rakočević.

Irić je, kako je saopšteno, kroz prezentaciju naveo da korisnici podrške mogu biti sektori prerade mlijeka (minimalni kapacitet dnevne prerade 500 litara mlijeka), prerade mesa (klanica sa minimalnim kapacitetom dnevnog klanja 8 radnih časova) od deset grla goveda ili 20 grla svinja ili 30 grla ovaca ili koza ili 3000 komada živine.

I kako je kazao, prerada mesa sa minimalnim godišnjim kapacitetom od deset tona, proizvodnje vina (minimalni godišnji kapacitet od dvije hiljade litara vina), prerade maslina (minimalni godišnji kapacitet prerade od 500 kilograma), prerade ribe i akvakultura (minimalni kapacitet godišnje prerade od pet tona).

“Prihvatljivi troškovi iz ovih sektora odnose se na pripremu projekta i tehničke dokumentacije, publicitet, informacione i komunikacione aktivnosti, izgradnju i/ili rekonstrukciju, te opremu, mašine i uređaje”, kazao je Irić.

Kako je saopšteno iz PKCG, podrška iznosi do 50 odsto od ukupno prihvatljivih troškova po projektu, a dodatna sredstva od deset odsto mogu se dodijeliti za dio prihvatljivih/odobrenih troškova koji se odnosi na upravljanje otpadom, nusproizvodima, prečišćavanje otpadnih voda i iskorišćavanje otpada.

“EU kofinansiranje iznosi 75 odsto od javnih troškova, a Nacionalno kofinansiranje 25 odsto, dok će minimalna ukupna vrijednost prihvatljivih troškova iznositi 40 hiljada EUR (bez PDV-a), a maksimalna 1,5 miliona EUR ( bez PDV-a)”, navodi se u saopštenju.

Bojović je, kako se navodi, govorio o detaljima koji se odnose na zahtjeve za dodjelu podrške, neophodnoj dokumentaciji, propisanim standardima za korisnike i investiciju, ekonomskoj održivosti projekata i drugom.

“Posebno je pozvao privrednike da se moraju dobro upoznati sa pravilima iz javnog poziva i postupati sa njima, zato što će to skratiti vrijeme odlučivanja i ugovaranja projekata, jer je primijećeno tokom ranijh poziva da se dosta vremena gubi na prikupljanju dodatne dokumentacije”, kaže se u saopštenju.

“IPARD treba da vam omogući da imate kvalitetan i konkurentan proizvod u skladu sa ekološkim i standardima bezbjednosti hrane”, rekao je Bojović.

Prema njegovim riječima, prerađivački sektor je perspektivan i itekako u budućnosti potencijalno profitabilan, jer raste potražnja za kvalitetnom, domaćom hranom.

Vlasnik kompanije “Best product” iz Mojkovca Miroje Zejak podijelio je svoje iskustvo u korišćenju sredstava iz IPARD dva programa.

Kako je saopšteno, Zejak se bavi uzgojem živine od 2007. godine i uz podršku IPARD-a izgradio je mini klanicu vrijednu 400 hiljada EUR, koja je u maju prošle godine počela da radi.

“Zadovoljan sam i ponosan što sam napravio dobar i prepoznatljiv proizvod. Pozivam sve privrednike da se prijave za ovaj projekat, kome moraju pristupiti krajnje odgovorno”, rekao je Zejak.

Rmuš je istakla da proizvođačima koji žele da konkurišu za sredstva iz IPARD-a ne idu u prilog promjene cijena opreme i građevinskog materijala na tržištu, uslovljene pandemijom.

Prema njenim riječima treba sa partnerima iz Evropske komisije razmotriti mogućnost da se podrška koriguje u skladu sa rastom cijena.

“Privrednici su tokom prezentacije tražili pojašnjenja od predstavnika Ministarstva kako bi se što kvalitetnije pripremili za apliciranje po pozivu”, dodaje se u saopštenju.


(MINA Business)