Osećaj sopstvene važnosti kod narcisoidnih ljudi može da oslabi, pokazuje novo istraživanje, u kojem je učestvovalo 37.000 ljudi,

S godinama postaju empatičniji, velikodušniji i prijatniji, ali nikada potpuno ne izrastu iz nerazumno velikog osećaja sopstvene važnosti.

Narcisoidne tendencije, primećene u detinjstvu, ostaju prisutne i u odraslom dobu, kažu istraživači.

Posebno skreću pažnju na tri vrste narcisoidnog ponašanja.

Ko su narcisi i kako ih prepoznati?
Reč narcis često se koristi kao uvreda, za ljude koji su teški ili neprijatni.

Svakom može da se desi da pokaže narcisoidne osobine, ali stručnjaci koriste ovaj termin da opišu dijagnostikovan poremećaj ličnosti.

Postoje razne definicije, ali zajedničko za narcise je što veruju da su bolji ili imaju veće zasluge od drugih ljudi.

Laički, njihovo ponašanje se neretko opisuje kao arogancija ili sebičnost.

Rad, objavljen u stručnom časopisu Sajkolodžikal buletin (Psychological Bulletin) analizira podatke iz 51. studije, u kojima je učestvovalo 37.247 ljudi, starosti od osam do 77 godina.

Istraživači su utvrdili da postoje tri tipa narcisa:

proaktivni narcisi, koji smatraju da su superiorni u odnosu na druge ljude i žude za divljenjem;
antagonistički narcisi, koji druge vide kao rivale, eksploatatori su i nemaju empatiju;
neurotični narcisi, koji često osećaju stid, nesigurni su i previše osetljivi na kritiku.
Proučavajući crte ličnosti kod ove tri grupe, naučnici su primetili da se narcisoidne crte ublažavaju s godinama.

Ipak, promene su bile male i postepene.

„Naravno da su kod nekih promene izraženije, ali ne treba očekivati od narcisa da budu novi ljudi kada ih sretnete posle nekoliko godina", kaže doktor Ulrih Ort sa Univerziteta Bern u Švajcarskoj, za BBC njuz.

Ponekad, narcisoidne osobine mogu da budu od pomoći u životu, barem kratkoročno.

Na kraće staze, pomažu da se postigne popularnost ili ostvari uspeh u poslu, ali dugoročne posledice su uglavnom negativne, jer narcisi ulaze u sukobe.

„Ove posledice mogu da osete partneri, deca, prijatelji, saradnici i zaposleni", dodaje doktor Ort.

Doktorka Sara Dejvis, psihološkinja i autorka knjige o tome kako da ostavite narcisoidnog partnera, kaže da iako ljudi ponekad mogu da deluju arogantno ili sebično, to ne znači da su klinički primer narcisa.

„Narcisi imaju tendenciju da budu zavidni i ljubomorni, vešto eksploatišu i manipulišu", kaže doktorka Dejvis.

„Oni ne osećaju kajanje, niti odgovornost, kao ljudi koji nisu narcisi", dodaje.

Doktorka Dejvis kaže da su društvene mreže dovele do buma u interesovanju za narcizam.

„To je donekle korisno, jer pomaže u informisanju većeg broja ljudi.

„Nažalost, ponekad se gubi predstava o kliničkom značenju tog pojma", kaže doktorka.

Ona dodaje da na narcisoidnu ličnost ukazuju sledeći znakovi:

konstantna drama - narcis ima potrebu da ga trebaju, izaziva haos i konflikt;
nema iskrenog izvinjenja - nikada ne preuzimaju punu odgovornost za sopstveno ponašanje;
igra okrivljavanja - manipulišu i iskorišćavaju druge za sopstvenu korist.
Doktor Tenison Li, londonski psihijatar, kaže da su nalazi nove studije veoma koristi.

„Dobra vest je da narcizam bledi s godinama, a loša vest da poboljšanje nije drastično", kaže.

Doktor dodaje da ne treba očekivati da će se narcis iznenada promeniti kada dostigne određeni uzrast.

„Takva očekivanja mogu da imaju implikacije na dugoročnog partnera, koji se možda nada da je poboljšanje iza ugla", kaže.